Установа „Центар за образовање одраслих“
МАТУРСКИ РАД
Тема: Храњење непокретних болесника
Ментор: Полазник:
др Ранко Савић др
Нада Савић
Бијељина, 2018
2
Садржај
Увод...................................................................................................................................3
Исхрана..............................................................................................................................4
Превенција компликација код тешко покретних и непокретних неуролошких
болесника..........................................................................................................................6
Ентерална прехрана путем сонде ....................................................................................8
Начин и исхрана пацијената са отежаним гутањем-Дисгафијом..................................11
4
Исхрана
Према различитим болестима, болесницима се даје и различита специјална
храна. На примјер, болесници од шећерне болести не смију да једу брашнаста и слатка
јела; особе са бубрежним болестима не смију узимати бјеланчевине и соли; особе са
болестима жучи не смију узимати мрсна јела. Какву ће храну и у којој количини имати
болесник одређује љекар. Болесник треба увијек тачно да се придржава љекаревих
упустава. Чест случај је да болесник нарочито ако је тежак, нема апетит а понекад
осјећа и одвратност према јелу. У таквом случају наша важност је да му створимо
апетит и наговоримо га на узимање хране. Болесник треба да добије редовно храну у
оброцима, најмање 5 пута дневно. Храна треба да буде довољно топла, не врела али
укусна и добро припремљена. Храну не треба припремати у просторији у којој је
болесник него донијети у послужавнику. Ако се болесник мора хранити течном или
кашастом храном, сва јела морају бити добро пасирана. Бесвјесног болесника смијемо
хранити само ако је у стању да гута. Вјештачко храњење примјењује се тамо гдје
болесник не може да отвара уста, на примјер, код разних озљеда послије операције у
устима. Болесницима који не могу устати служи се јело у кревету. У ту сврху постоје
посебни сточићи који се ставе на кревет, болесник сједи у кревету и једе са тог сточића,
који, такође, мора бити лијепо прострт. Али ако имамо тешког болесника који не може
да једе сам, морамо му помоћи при јелу. При храњењу, болесника треба придржавати.
Лијеву руку треба да ставимо под јастук и заједно са јастуком да придржавамо главу.
Пред болесника треба развити салвету. Јело сасвим уситнимо и болесника хранимо
кашиком. Болесника не силимо да једе једно јело, већ ако не може једно, треба га
понудити другим јелом. Треба га полако хранити и чекати док први залогај прогута. Ако
болесник узима само течну храну, онда га хранимо из посебног суда, са сиском
„пловком“, а има и судова с нарочитом сисаљком. Вештачко храњење примењује се
тамо где болесник не може да отвара уста, на пример, код разних озледа, после
операције у устима, код разних душевних болесника који неће сами да једу и сл. Чиста
искувана гумена сонда (гумено цријево) увуче се болеснику кроз уста или нос у једњак
и желудац. При том болесник осећа надражај на повраћање. Кад се тај надражај
смири, помоћу лијевка који ставимо на врх сонде опрезно сипамо хранљиву течност
(на примјер, млијеко са шећером и размућеним јајима и сл.). Болесник мора при том
5
дубоко да дише. Кад примјетимо да у лијевку нема више течности, стиснемо сонду са
два прста и једним покретом нагло је извучемо. Тешке болеснике са озљедама на
устима, једњаку, желуцу или цријевима можемо хранити и помоћу хранљиве клизме. У
том случају цријева се морају претходно добро прочистити клизмом за чишћење.
