истиче неколико капи крви. Она се обично заустављају сама, без неке
нарочите помоћи и не представљају опасност по живот. Међутим, у
случајевима кад постоје извесна крвна обољења која спречава згрушавање
крви, могу бити опасни по живот повређеног.

2) Венска крварења

познајемо по томе што је крв која истиче из вена

тамноцрвене боје и што из повређеног крвног суда крв цури, а не шиба у
млазевима. Венско крварење може бити опасно по живот. Нарочито су
опасне по живот повреде великих вена, посебно вена на врату и у близини
срца, јер кроз отворене вене може да истече огромна и ненадокнадива
количина крви. Сем тога, срце може кроз отвор вене да усиса и ваздух, који
у виду ваздушног мехура прође кроз срце, уђеу плућну артерију и зачепи је,
што врло брзо изазове смрт. Ова појава се наѕива ваѕдушна емболија.

3) Aртеријска крварења

препознамо на први поглед, јер крв из повређене

артерије шикља млазевима (пулсира радом срца), а боје је светлоцрвене.
Свако артеријско крварење може бити опасно по живот, јер крв из артерије
истиче брзо због притиска срца на крв и повређену артерију. Потпуно
искрварење може често настати у року од неколико минута и из мањих
артерија ако су у питању старији људи са повишеним крвним притиском и
закреченим артеријама. Код повреда великих артерија врата, руку и ногу,
смрт може наступити у року од 2 до 5 минута. Код повреда највећих
артерија смрт наступа у року од неколико секунди.

Према локализацији крварење може бити:



Унутрашње



Спољашње

2. УНУТРАШЊЕ КРВАРЕЊЕ

Може настати на било којем месту у
организму, при чему се крв излива у
спољашњу средину. Разликујемо два вида
унутрашњег крварења:



крварења у ткивима



крварење у шупљине организма

Разликују се 4 облика крварења у
ткива:

1. екхимоза (ecchymosis) – тачкасто

крварење

2. хеморагична инфилтрација – натапа ткиво али га не

разара

3. хематом (haematoma)- дифузно натапа ткиво и разара га
4. суфизија(suffusio)-крвни излив (модрица)

КРВАРЕЊА У ШУПЉИНЕ ОРГАНИЗМА

1. хематоторакс (haematothorax)- у плеуралној,
2. хематоперитонеум (haematoperitoneum)- у трбушној,
3. хемоперикард (haemopericardium)-у перикардној,
4. хематоцефалус (haematocephalus)- у мождане коморе,
5. хематонефрос (haematonephros)- у бубрежну карлицу.

Слика бр 2.