Dekubitalne rane

ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА  

ЋУПРИЈА

Декубиталне ране 

Семинарски рад 

Предмет: Здравствена нега 

Ментор:                                                            Студент: 

Проф др. Слађана Арсић                                     Милорад Милутиновић 2925 

1 

С А Д Р Ж А Ј 

1.0.

УВОД………………………………………………………………….....2 

2.0.

ЕПИДЕМИОЛОГИЈА…………………………………………………..3 

3.0.

МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА…………………………………………...4 

4.0.

ЕТИОЛОГИЈА…………………………………………………………..5 

5.0.

ПРЕДИЛЕКЦИОНА МЕСТА ЗА НАСТАНАК ДЕКУБИТУСА 

ЛОКАЛИЗАЦИЈА………………………………………………………….6 

6.0.

КЛИНИЧКА СЛИКА…………………………………………………...7 

7.0.

КОМПЛИКАЦИЈЕ……………………………………………………...9 

8.0.

ЛЕЧЕЊЕ………………………………………………………………..10 

9.0.

ИНТЕРВЕНЦИЈЕ  МЕДИЦИНСКОГ ТЕХНИЧАРА………………..11 

10.0.

ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ……………………………………………......12 
10.1.

Очување покретљивости пацијента …13 

10.2.

Промена положаја у постељи ………..14 

10.3.

Исхрана ………………………………..15 

10.4.

Одржавање хигијене и нега тела …….15 

11.0.

ЗАКЉУЧАК……………………………………………………………17 

12.0.

ЛИТЕРАТУРА………………………………………………………....18 

3 

2.0.

ЕПИДЕМИОЛОГИЈА 

        Особе  које  нису  способне  да  спрече  непрекидни  притисак  чврсте 
подлоге  на  ткива,  повременом  променом  положаја  тела,  стално  су  под 
повећаним  ризиком  да  добију  декубитус.  То  се  најчешће  дешава  код 
пацијената који су у одмаклој животној доби, код особа са неуролошким 
проблемима  и  код  оних  који  су  због  акутне  болести  примљени  на  дуже 
болничко  лечење.  Овакве  особе  не  могу  себе  да  штите  од  појаве 
декубитуса; 



због тога што саме не могу да мењају положај тела или 



зато  што  нередовно  и  направилно  примају  туђу  помоћ  која  им  је 
неопходна  за  обављање  одређених  покрета  или  промену  положаја 
тела. 
 

        Декубитуси су најзаступљенији у болницама (око 60%), а затим следе 
по  учесталости  социјалне  установе  (геронтолошки  центри).  У  кућним 
условима декубит се нешто ређе јавља; вероватно због боље бриге и неге 
укућана (око 9-20%). 
        Унутар  акутне  фазе  лечења  непокретних  болесника,  декубитус  се 
јавља  у  0,4%  до  38%  случајева,  у  склопу  дугорочног  лечења  у  2.2%  до 
23.9%; и кућној нези, 0% до 17%. У преваленцији ова болест има широку 
варијацију:  10%  до  18%  у  акутној  фази,  2,3%  до  28%  у  хроничној  фази 
неге,  и  0%  до  29%  у  кућној  нези.  Појава  декубитуса  у  јединицама 
интезивне  неге  због  имунокомпромитујућих  фактора,  расте  на  40% 
лечених болесника. 
 

4 

3.0.

МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА 

        Настанку декубитуса доминирају три главна механизма:  



Притисак 

        Притисак је најважнији фактор у развоју декубитуса, нарочито када се 
он  јавља  изнад  коштаних  делова.  Спољашњи  притисак  на  ткива  изазива 
компресију  и  дисторизију  најмањих  крвних  судова.  Уколико  је  притисак 
виши  од  капиларног  притиска,  као  последица  настаје  оклузија  крвних 
судова. Капилари се затварају ако притисак порасте преко 32 ммХг. 



Смицање 

        Смицање  настаје  ако  пацијент  клизи  наниже  у  кревету  или  столици. 
Силе смицања доводе до преламања, истезања или кидања малих крвних 
судова, што има за последицу прекид дотока крви и појаву исхемије. Ако 
је  исхемија  продужена,  она  изазива  ендотелијална  оштећења,  настаје 
тромбоза и долази до смрти ћелија. 



Трење 

        Трење  се  описује  као  сила  која  се  ствара  када  две  површине  клизе 
једна  преко  друге,  у  овом  случају  коже  о  чаршав,  постељу,инвалиска 
колица    итд.  Овим  механизмом  настаје  површна  повреда  као  што  је 
огуљотина епидермиса. 

        Било који од наведених механизама доводи до , оклузија (зачепљење) 
микроциркулације  изазивајући  исхемију  (недовољног  дотока  крви  у 
ткива), инфламацију и хипоксију ткива (недостатка кисеоника у ткивима), 
што  за  последицу  има  смрт  ћелија  појаву  некрозе  и  хроничних  рана 
(улцерација).