животне средине, епидемиологија здравља, епидемиологија катастрофа,
епидемиологија обољења која настају, епидемиологија обољења која ишчезавају, војна
епидемиологија.

Задаци и циљеви епидемиологије

Задаци епидемиологије су:



да проучава епидемиолошки значај обољења



да проучава факторе који утичу на здравље



да проучава и идентификује узроке и факторе који доприносе појави обољења



да проучава и идентификује распрострањеност и начин
ширења болести



да изводи ултидисциплинарна теренска истраживања болести



да предлаже и спроводи мере спречавања, сузбијања, одстрањивања и
искорењивања болести.

Циљеви епидемиологије су:



снижавање морбидитета, морталитета и леталитета однодређених болести;



спречавање инвалидности и неспособности;



да на основу утврђених закономерности спречи,нсузбије, елиминише и
искорени болест на одређеној територији.

Зато је епидемиологија основа превентивне медицине и народног здравља.

Епидемија

Епидемијом заразне болести

сматра се пораст обољења од заразне болести,

неуобичајен по броју случајева, времену, расту, месту и захваћеном становништву, као
и неуобичајен број обољења са компликацијама или смртним исходом, појава два или
више међусобно повезаних обољења од заразних болести. Када епидемије попримају
светске размере, тада се говори о

пандемијама

. Под

епизоотијом

се подразумева

неуобичајен пораст обољења животиња од заразних болести уз могућност да
проузрокују велике економске штете.

4.1.

Заразно обољење

Када узрочник заразних болести савлада механизме неспецифичне отпорности човека,
он   у   њему   и   даље   изазива   разне   реакције   и   мобилизацију   фактора   специфичне
отпорности. Патогени микроорганизми у домаћину изазивају оштећења његових ћелија
и ткива, ометају њихове нормалне функције, изазивајући у њему разне промене које се
манифестују сликом заразне болести. Према томе, заразно обољење представља збир
манифестација разних реакција домаћина на присуство и штетно деловање патогених
микроорганизама и оштећења ћелија, ткива и органа и њихових функција. Све се то
може   завршити   победом   специфичних   механизама   и   антитела   одбране   организма
човека, односно оздрављењем, или победом агресивних особина узрочника заразних
болести,   када   наступа   смрт   оболелог   микроорганизма   (домаћина).   У   вези   с   тим,
значајно је познавање неких појмова из епидемиологије.

4.2.

Инфекција

представља   улажења   патогених   микроорганизама   у   ткива   домаћина,   њихово
одржавање,   размножавање,   ширење   и   продуковање   отровних   супстанција,   а   затим
реакцију   домаћина   на   штетно   деловање   и   присуство   тих   узрочника   болести.
Инфекција   је   интерреакција   између   два   жива   бића,   између   узрочника   болести   и
домаћина - од којих свака настоји да се одржи и живи на штету другог.

4.3.

Биоконтаминација

представља присуство патогених микроорганизама на разним неживим предметима,
материјално - техничким средствима, у земљишту и на њему, у води, на објектима, у
ваздуху и на површинама тела живих бића. Ту изостаје интереакција микроорганизама
и неживе природе, па се не може говорити о инфекцији.