С а д р ж а ј :
1.
Увод...................................................................................................................... 2
2.
Почетци ликовног стваралаштва у
Добоју ...................................................... 3
3.
Умјетнчка галерија .............................................................................................
5
3.1. Задатци ликовне галерије и сврха њеног
дјеловања ................................ 6
3.2. Кратак историјат ликовне
галерије ............................................................ 7
3.3. Седамнаесто априлски ликовни салон,
изложбе ...................................... 7
4.
Добојски ликовни салон (наставак традиције умјетничке
галерије) ............. 13
4.1. 14. Ликовни салон у Добоју ..................................................................
15
5.
Изложба ликовне радионице „Тврђава – Добој
2011“ ....................................
18
6.
Вајарство ..............................................................................................................
21
7.
Архтектуре ...........................................................................................................
27
8.
Сликарство ...........................................................................................................
29
9.
Закључак ...............................................................................................................
31
Педагошки факултет у Бијељини
10.
Литература ............................................................................................................
32
1. Увод
За развој умјетности и културе уопште у Републици Српској
најзначајнију улогу имају установе културе али и сви други субјекти
опредијељени за културно-умјетничко стваралаштво. Министарство
просвјете и културе, у оквиру својих надлежности, обезбјеђује средства за
рад и подршку културних програмских активности републичких
установа културе, којима је оснивач Влада Републике Српске (Музеј
Републике Српске, Музеј савремене умјетности Републике Српске,
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Народно
позориште Републике Српске, Дјечије позориште Републике
Српске, Кинотека Републике Српске, Специјална библиотека за слијепа и
слабовида лица Републике Српске, Спомен-подручје Доња Градина и
Археолошки музеј „Римски муниципиум“ Скелани), као и средства за рад
и подршку реализације културних програмских активности
републичких установа културе планираних буџетом, средства за
подршку и културне програмске активности матичних и општинских
установа културе (матичне библиотеке Републике Српске у Требињу,
Дипломски рад Дијана
Арсеновић стр.
2
Педагошки факултет у Бијељини
Ликовна галерија у Добоју је основана 1971. године, а након тридесет
и три године дјеловања, обимношћу својих збирки и значајем који је
имала и има, како за ликовну баштину, тако и за савремену умјетничку
продукцију, преименована је Одлуком Владе Републике Српске, 10. марта
2004. године у Музеј савремене умјетности Републике Српске.
1
Како је Ликовна галерија у Добоју од самог оснивања попуњавала
фундус и дјеловала као музеолошка установа, музеј је само наставио да
слиједи ту праксу да документује и промовише дешавања на савременој
сцени.
Мисија Ликовна галерија у Добоју заснива се на представљању
ликовне продукције локалне, регионалне и међународне модерне и
савремене умјетности и самим тим, културном уздизању појединаца.
Године, 1961. отворен је изложбени простор Радничког универзитета
у Добоју. То је био хол кино сале у коме су се одржавале изложбе сликара
аматера, академских сликара и вајара.
2
Тада у Добоју није било вајара, данашњи познати вајар је у то
вријеме примљен у Гимназију у Добоју да предаје Историју умјетности, а
1962. године ангажован је на моделирању биста народних хероја Милоша
Купреса и Ферида Бешића.
Годину дана касније откривене су обје бисте што за Драгу
Хандановића представља реализацију 4.-тог јавног споменика.
Први атеље вајара и сликара у Добоју био је 1967. године у поткровљу
данашњег Центра за културу Добоја. Из тог атељеа 1970. године на
ликовну академију отишли су данашњи познати сликари у граду Добоју,
а и шире, Бранислав Вишт и Јадранко Дурмић.
У периоду до рата који се десио на подручјима бивше Југославије
Јадранко Дурмић и Бранислав Вишт завршили су Ликовну академију и
значајно утичу на формирање ликовног живота у Добоју.
У оквиру Ликовна галерија у Добоју дјелују четири одјељења:
Одјељење збирки,
1
http://www.bibliotekadoboj.com
2
Сликарски правци XX века, Лазар Трифуновић, Београд, 1981.
Дипломски рад Дијана
Арсеновић стр.
4
Педагошки факултет у Бијељини
Одјељење документације,
Одјељење за педагошки рад,
Одјељење за изложбене и програмске дјелатности
Депо ликовне галерије у Добоју је богата ризница дјела модерне и
савремене умјетности, домаћих и свјетских умјетника, рађених у
медијима слике, графике, цртежа, скулптура, луминокинетичких
објеката, фотографије, инсталације и видеа.
Фундус данашњег Ликовна галерија у Добоју броји око 150
експоната, подијељених у три најважније збирке: Збирка босанско-
херцеговачке умјетности, Збирка бившег југословенског простора и
Збирка свјетске умјетности.
Међу истакнутим умјетницима чија дјела Музеј посједује у својој
колекцији су:
У посљедњих неколико година збирка је проширена првенствено
дјелима млађе генерације умјетника који су завршили Академију
умјетности у Бањалуци и радовима умјетника из региона који су
излагали у Ликовној галерији. Међу њима су: Милета Продановић,
Здравко Јоксимовић, Живко Грозданић Гера, Александар Кујучев, Балинт
Сомбати, Миодраг Манојловић, Младен Миљановић, Сандра Дукић,
Борис Гламочанин, Бојан Стеванић, Ненад Малешевић, Раденко Милак и
др.
Од 2006. године Ликовна галерија је постао пуноправан члан
организације Међународног ликовног савјета - ИЦОМ, чије чланство
подразумијева још већу сарадњу на међународном плану са сродним
ликовним институцијама.
У новембру 2007. године Комисија за очување националних
споменика Босне и Херцеговине је додијелила објекту ликовне галерије у
Добоју статус националног историјског споменика БиХ.
3
3
http://www.tipura.com
Дипломски рад Дијана
Арсеновић стр.
5
Педагошки факултет у Бијељини
Збор радника Радничког универзитета у Добоју, на приједлог
сарадника Центра за културу, у духу сугестија општинског сабора
културе, на сједници од 25. априла 1975. године донио је одлуку да се
оснује Умјетничка галерија у Добоју, чији ће основни фонд сачињавати
умјетничка дјела откупљена на досадашњим изложбама Седамнаесто
априлском салону.
Умјетничка галерија у Добоју оснива се у част тридесетогодишњице
ослобођења земље и побједе над фашизмом, у оквиру традиционалне
културне манифестације Априлски културни мозаик 1975.
Галерија ће установити сталне форме ширења ликовне културе и
стваралаштва, организоваће изложбе својих поставки, изложбе дијела
појединих умјетника, групне изложбе, изложбе репродукција,
установиће сталне облике сарадње са организацијама удруженог рада,
другим општинским центрима и другим галеријама и преузеће даље
организовање и развијање изложби седанаесто априлског салона.
Колекција Умјетничке галерије у Добоју, за установе почетак
културне мисије ове установе, представља драгоцијену тековину за
будући ликовни фонд овог града. Започевши са ликовним изложбама
двојице ентузијаста, у оквиру добојског „Априлског културног мозаика“
прије пет година, сликари, графичари и вајари нашли су се дефинитвно
на окупу око матичне установе која истовремено чува тековине
прошлости и отвара се према новим генерацијама.
Дипломски рад Дијана
Арсеновић стр.
7
