Statistička kontrola

VISOKA TEHNICKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 

POZAREVAC

SE:rvnNARSKI RAD:

PRIMENA PROGRAMSKOG JEZIKA R U 

STATISTICKOJ 

KONTROLI KV

ALITETA

Predmet: Statistika kontrole,  kvaliteta i rizik analiza

Profesor: 

Student:

Pofareva

c, 

2017

- - 

--

-

-

-

1

Sadrzaj

1  

Uvod

2

2

Statisticka 

k

o

n

tro

l

a 

kvaliteta

3

2.1

Deskriptivua  statistika  .  .  .  . .  .  . .  .  .  .  .

3

2.1.l

Stntisticka nnaliza  

.  . 

. 

.  . 

. 

. 

. 

. 

.

3

2.1.1. l

Tack<U:ile 

ocen

e 

par

,

unetam

4

2.1.l.2

Int<'rvalne ocene 

pmam1

'

tara

5

2.1.2

Testiranje stn.ti8t.ickih hipot

.

t•za . . . .

6

2.1.3

Crnfi

c

kc1 prikaziva nje ka1 ;:.i ktt•ristik1;1 uzorka

7

'.!..£

tat isti

c

ka  kontrola  procesa

7

:2.2.1

Sposobnust 

proccsa.

9

2.2.2

l<ont wluc kart<

•

10

1

.

:3   Kon

l

rola pri

j

ema rohe  

. 

. .

11

:3    Primena 

R  

u 

stat

i

st

i

ckoj 

kon troli  

proc

esa

12

:3.1   De::.kript inw statislika  

. . . . . . . .  . . .

12

:U.l

Crafiflrn 

cb;kript iv11a statistiku  .  .

13

3.1.2 Nurnericka d P.skriptivna. statistilm

14

:

j.2 Spo

s

obnost prm

'

r>sa . .

19

:1.3   Kontrolne karlc 

.  .  .  .

22

:3.4

Kon trola 

prijemu 

robe

25

4   

ZAkljucci

32

Litcratura

33

3

2 Statisticka 

kontrola 

kvaliteta

Statisticka  kontrola  kvaliteta  predstavlja  primenu  statisti&ih  metoda  i  tehnika.  Obuhvata 

analizu  prethodno  prikupljenih  podataka  proizvodnog  procesa

, 

prepoznavanje  uzroka  nastanka 

poremeCa.ja  i  unapredenje  proizvodnog  procesa 

na 

bazi  statistickih  tj.  numeriCkih  podataka  i 

preduzimanje  odredenih  mera  u cilju spreeavanja  nastanka poremeeaja  primenjujuci  statistiCke 
metode i tehnike statistiCke kontrole kvaliteta.

Koncept  statistiCke 

kontrole 

kvaliteta  razvijen je  1920-ih od  strane Walter  Shewhart

-

a, pred

stavljanjem kontrolnih karata.  Tokom  1930-ih na osnovu Shewhartovih radova je  razvijen  meted 
statistiCke kontrole  prijema  robe.  Medutim sve do zavr8etka 

II 

Svetskog rata  znaeaj  statistickog 

pristupa  kontroli  kvaliteta  nije  prepoznat  od  strane 

industrije.  Krajem 

1940-ih,  usvojivsi 

Shewhartov  rad

, 

vV. 

Edwards 

Deming 

Je  uvideo  da statistiCke  tehnike,  kao  sto 

SU 

kontrolne 

karte  mogu  biti  uspellno  primenjene  u  proizvodnoj  industriji  !1,  2].  Tokom  1950-ih  i  1960-ih 
Deming,  Juran,  Ishikawa   i  mnogi  drugi  su  razvijali  i  konstantno  unapredivali  koncept 
statistiCke 

kontrole 

kvaliteta  koja je  uspesno  primenjivana  u  Japanskoj  industriji.  Od  1980-ih 

kao 

odgovor  japanskoj  konkurenciji  statistiCka  kontrola  kvaliteta  se  naglo  siri  u  Severnoj 

Americi  najpre  u  auto 

industriji, 

a zatim 

i

u 

drugim granama.  Motorola 1987 godine predstavlja 

princip six-sigma koja se 1997 godine prihvata i u drugim 

industrijskim 

granama.  Filozofija Six 

sigme 

je  unapredenje 

proizvodnog  process.  u  cilju  postizanja sta.bilnosti  process.  koji  doprinosi 

s:na.njenju varijacija i rezultuje pona.Sanjem procesa koje

mofo 

<la. 

se predvidi. Unaprcucnja mogu biti postiguuta 

identifikadjom 

kontrolnih karakteristika 

koje mogu da. se izmere, ana.liziraju i kontroli.Su.

StatistiCka kontrola kvaliteta obuhvata skup statistiCkih alata 

i 

moze se podeliti u tri kategorije:

1.

Deskriptivna  statistika 

koja  se  koristi  za  opisivanje  karakteristike  kvaliteta,  aritmetiCku 

sredinu, standardno odstupanje, opseg i raspodelu  podataka,

2.

Statisticka  kontrola  proc.esa, 

koja  obuhvata  skup  statistiCkih metoda  i  tehnika  na  osnovu 

koje  se  odlucuje  da 

li

proces  ima  za  rezultat  proizvode  sa 

karakteristikama 

koje  spadaju 

unutar  zahtevanog opsege, tj. da 

Ii 

je proces pod kontrolom, i

3.

Kontrola prijema rob

e, 

gde se na osnovt: inspekcije slueajno izabranog uzorka donosi odluka 

o prihvatanj u celine 

na 

osnovu 

rezulta.ta

2.1

Deskriptivna statistika

Statisticka  kontrola  kvaliteta  industrijskih  proizvoda  primenjuje  statisticke  kriterijume  i 

metode 

[

3

]

.  Sta.tistika  je  nauka  analize  podataka  i  izvodenja  zakljucaka,  uzimajuci  u  obzir 

varijacije, 

pomocu 

tehnika  baziranih  na  analizi  podataka  uzorka  iz  populacije,  korisnih  za 

dono5enje  odluka  veza.nih  za  proces 

{l]. 

Statistika  se  cesto  posmatra kao  primenjena  teorija 

verovatnoce  

pri 

cemu  procenjivanje  parametara  odabrane  raspodele  neke  slueajne  velicine,  na 

osnovu 

raspolozivih 

eksperimentalnih  podataka,  predstavlja  jedan  od   osnovnih  zadataka 

statistike.

2.1.1

Statisticka  analiza

Zadatak statistiCke analize je da na osnovu podataka. 

iz uzorka 

izvede 

neke zakljucke 

o osnov

nom skupu.  Faze statistiCke analize su: statistiCko posmatranje {plansko prikupljanje podataka), 
srectivanje podataka (tabelarno 

i 

graficko prikazivanje), obrada i analiza rezultatA. (matematicka 

obrada podataka 

i

njihovo tumacenje)  !3].

Osnovni :ta<laci statistikc su da sc <lefinisc raspoJcla 

verovatnoce 

ili

gustina raspo<lcle posmatraue 

karakteristike u proizvodnom procesu, izracunaju taekaste i intervalne ocene parametara raspodele 
i  da 

na 

osnovu  ovih  podataka  sa odredenom  pouzdanoseu  definisu 

kvantitativne 

karakteristike 

procesa.

U cilju opisa proizvodnog procesa, odnosno numeriCkog izrazavanja prisutnih varijacija u njemu se 

koriste  razlicite  statisticke  tehnike. 

Deskriptivne 

statistiCke  tehnike  kao  sto  su  numericko, 

4

tabelarno 

i

graficko  prikazivanje  sumiranih  podataka  slliZe  za  jednostavno  prikazivanje 

informacija  dobijenih 

iz 

uzoraka,  dok  tebnike  statistiCkog  zakljucivanja  imaju  za  cilj  da  se  na 

osnovu podataka deskriptivne

4