Fiziologija krvi- Eritrociti

Visoka zdravstvena škola strukovnih studija

Beograd

FIZIOLOGIJA KRVI – ERITROCITI

- seminarski rad -

Nastavni predmet: Fiziologija

Beograd 2018.

SADRŽAJ

1. UVOD.................................................................................................................3
2. HEMATOPOEZA...............................................................................................4
3. ERITROPOEZA.................................................................................................5
3.1. Tok eritropoeze................................................................................................... 5
3.2. Morfološke karakteristike ćelija eritocitne loze..................................................6
3.3. Činioci i regulacija eritropoeze...........................................................................7
4. ERITROCITI.......................................................................................................8
4.1. Sinteza hemoglobina...........................................................................................9
4.2. Transport kiseonika............................................................................................. 10
4.3. Razgradnja eritrocita i hemoglobina...................................................................11
5. ZAKLJUČAK......................................................................................................12
6. LITERATURA.....................................................................................................13



Sistematski, koji snabdeva telo oksigenovanom krvlju od srca do periferije,
zatim vraća dezoksigenovanu krv sa periferije do srca.

2.HEMATOPOEZA

Hematopoeza je proces tokom koga nastaju uobličeni elementi krvi, i odvija se u
specijalizovanim tkivima i organima u telu. Ona obuhvata proliferaciju matičnih ćelija
krvi i njihovu diferencijaciju u zrele ćelijske forme (

slika 2

)

Može se podeliti na:
1) Prenatalna hematopoeza
– počinje u 3. nedelji razvoja u žumancetnoj kesi (mezoblasna faza)
- u 6. nedelji razvoja počinje u jetri (hepatična faza) i u slezini (lienalna faza)
- od 6. meseca intrauterinog života glavni hematopoezni organ je koštana srž
(mijeloidna faza)

2) Postnatalna hematopoeza – odvija se u tkivima i organima čiju osnovu gradi
retikularno tkivo, a jetra i slezina ne učestvuju osim kod teških bolesti koje zahvataju
koštanu srž.

Eritrociti, granulociti ,monociti i trombociti nastaju u crvenoj koštanoj srži dok
limfociti nastaju delom u limfnom tkivu a delom u koštanoj srži. Formiranje uobličenih
elemenata krvi van koštane srži je extramedularna hematopoeza.

Slika 2. Proces sinteze krvnih elemenata

3. ERITROPOEZA

Eritropeza je proces sazrijevanja eritrocita. Ovaj proces se posle rođena odvija

isključivo samo u koštanoj srži. Kod novorođenčeta čitava koštana srž je aktivna sve do
pete godine života. Od pete godine života jedan deo aktivne koštane srži postepeno se
zamjenjuje sa masnim tkivom, što predstavlja neaktivni deo koštane srži, to se dešava
sve do dvadesete godine. Od dvadesete godine aktivna koštana srž je samo u kostima
lobanje, grudnog koša, u pršljenovima i karličnim kostima. Ali i neaktivna koštana srž
po potrebi organizma može se brzo zameniti aktivnom koštanom srži.

Pošto je eritrocit ćelija bez jedra i ne može da vrši sintezu belančevina,
neophodno je da se u toku sazrijevanja ćelija eritrocitne loze u njima stvore svi proteini
neophodni za funkciju zrelog eritrocita. Za pravilno odvijanje eritropoeze neophodni su
adekvatni uslovi (temperatura, endokrini faktori itd. ) u koštanoj srži, a i gradivni
elementi.

3.1. TOK ERITROPOEZE

Ćelije eritrocitne loze stvaraju se iz
osnovne matične ćelije

proeritroblasta

koja nastaje iz

hemocitiblasta

stvorenih iz retikuloendotelskih ćelija
koštane srži. Deobom i sazrijevanjem
jedra i citoplazme preko tri oblika

eritroblasta

(bazofilni,

polihromatofilni, acidofilni) nastaje

normoblast

, a od njega nastaje

retikulocit