Ambalažiranje, paletizacija, kontejnerizacija i skladištenje

Uvod
Da bi se proizvod zaštitio tj. sigurno transportovao, skladištio i dostavio do krajnjeg potrošača on mora da se stavi u određeni sud, omot… tj. ambalažu. Amabalaža štiti proizvod od raznih mehaničko fizičkih uticaja, hemijskih i mikrobioloških, klimatoloških, raznih manipulacija… ali isto tako ambalaža štiti i spoljašnju sredinu odnosno ljude odštetnih uticaja proizvoda. Poslednjih godina sve se više ističe značaj pakovanja kao jednog od bitnih činilaca, ne samo kod transporta robe, već i kod prodaje proizvoda na zahtevnim stranim tržištima.
Prema istraživanjima, u jednoj minuti prosečan kupac u supermarketu prodje pored čak 300 proizvoda. Tipičan supermarket inače ima asortimanan od 15.000 do 17.000 proizvoda, a više od 60% kupovine obavlja se impulsivno, a ne planski. Najčešće je pakovanje poslednja ili jedina šansa da utičete na kupca. Šta je toliko važno imagično u ambalaži? Ambalaža igra veoma značajnu ulogu u privlačenju pažnje potrošača, pružanju informacija o proizvodu, a vrlo često utiče i na donošenje odluke o kupovini. Ambalaža danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je neophodno da bude prilagodjena potrebama i zahtevima potrošača. Zbog toga i promene u ambalaži moraju biti programirane i uskladjene sa promenama proizvoda i preferencija potrošača na odredjenom stranom tržištu.

Ambalažiranje
Pakovanje
Pakovanje se može definisati kao pouzdano osiguranje proizvoda do njegovog uručenja potrošaču u dobrom stanju i sa minimalnim ukupnim troškovima.Unisys, američka firma koja se bavi, između ostalog, i proizvodnjom elektronskih uređaja, sprovela je analizu oštećenja elektronskih uređaja prilikom transporta. Prvobitna procena broja koliko puta svaki paket bude premešten sjednog mesta na drugo, od završetka procesa proizvodnje dok ne stigne do kupca, je bila negde oko 10 do 15 puta. Analizom celokupnog procesa transporta došlo se do sledećih podataka: ukoliko se šalje mali paket, broj premeštanja prosečno iznosi 44, ukoliko se radi o velikim paketima koji se šalju na odredišta unutar države (SAD), broj premeštanja prosečno iznosi 78 i ukoliko se radi o velikim paketima koji se šalju na odredišta izvan drzave, broj premeštanja prosečno iznosi 91.
Ovaj primer se odnosi na vreme s početka ’90 godina prošlog veka. U međuvremenu se mnogo uradilo na snižavanju troškova manipulacije, kao i troškova koji nastaju usled
oštećenja robe tokom transporta, tako da su te vrednosti sada značajno smanjene (u razvijenim zemljama, dok podatak za našu  zemlju ne postoji).
Primer odlično ilustruje koliko neka pošiljka ima mogućnosti za oštećenje, pošto svaka manipulacija sa sobom nosi i određenu verovatnoću oštećenja. Očigledno je da svaka pošiljka mora imati kvalitetno pakovanje koje će je zaštititi od oštećenja tokom transporta. Ali, pakovanju nije jedina funkcija da zaštiti robu od oštećenja prilikom transporta. Funkcije pakovanja su mnogobrojne i stoga su podeljene u tri grupe:

• prozvodna funkcija,
• marketing funkcija,
• upotrebna funkcija

Zaštitna funkcija se ogleda u zaštiti materijala, robe i proizvoda od spoljnih mehaničkih uticaja u vidu ogrebotina, lomova, ulegnuća, klimatskih uticaja, u vidu korozije, promene boje, i unutrašnjih hemijskih reakcija i biohemijskih procesa. Proizvodna funkcija pakovanja se ogleda u situaciji kada dobavljač dostavlja poluproizvod nekoj proizvodnoj firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima potrebnim za ugradnju tog poluprozvoda u neki finalni proizvod. Ovo znači da proizvodna firma ne mora da planira nabavku tih dodatnih elemenata, već u jednom paketu dobija sve što je potrebno.