Antibiotici

Antibiotici
Antibiotici predstavljaju grupu hemijskih jedinjenja koja usporavaju rast ili uništavaju mikroorganizme, u prvom redu bakterije, na način koji nije (u propisanim dozama) štetan po domaćina.
U početku, termin antibiotik odnosio se isključivo na supstance koje su proizvod metabolizma drugih mikroorganizama koje imaju bakteriostatski ili baktericidan efekat, selektivnu toksičnost, relativnu bezopasnost po domaćina i strukturnu stabilnost da u telu istog mogu da se zadrže dovoljno dugo da proizvedu poželjne efekte.
Da bi hemijski agenat bio u potpunosti efektivan, on mora posedovati selektivnu toksičnost, tj. mora biti sposoban da potpuno uništi patogen, a da pri tom ima malo štetnog efekta na domaćina ili da ga nema uopšte. Nivo selektivne toksičnosti može biti izražen u obliku terapeutske doze, odnosno količine hemijskog agenta neophodnog za datu infekciju toksične doze, odnosno količine agenta u krvi koji nije štetan po domaćina. Od vremena kada je britanska hemičarka Doroti Hodžkin dala hemijsku strukturu penicilina, počela je proizvodnja hemijski modifikovanih antibiotika. Utoliko je i spomenuta definicija proširena i na polu-sintetske ali i na (retke) sintetske antibiotike.

Mehanizam delovanja
Antibiotik može da ošteti patogen na nekoliko načina. Antibiotici sa veoma visokim stepenom selektivnosti (tj. oni koji imaju afinitet ka samo jednoj ili dve baketrije) deluju protiv patogena tako što zaustavljaju sintezu ćelijskog zida toga patogena, bez koga on ne može da funcioniše. U ovu grupu antibiotika spadaju penicilini, cefalosporini i vankomicini.