Berze

UVOD

U literaturi i praksi nailazi se na veliki broj različitih definicija, mišljenja i stavova po pitanju „šta je to berza“. Berza, najprostijim rečnikom, predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tražnja za tačno određenom robom, u tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu. U počecima berzanskog poslovanja ona se nalazila na mestima gde su se skupljali trgovci i poslovni ljudi jednoga grada i regiona. Počeci organizovane trgovine koja je ličila na berzansku, vezani su za Flandriju i grad Briž, gde su se ljudi još u XVI veku, okupljali u kući trgovca Van der Bursa radi trgovanja lukovicama lala i predpostavlja se da je po njegovom prezimenu svaka slična institucija i dobila ime.
Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim predmetima trgovine, pri čemu taj predmet trgovine mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Procesom standardizacije postiže se da predmet trgovine po svojim osobinama bude poptuno identičan u malim i u velikim količinama. To je lako učiniti sa robama niskog stepena obrade, dok je sa finalnim proizvodima, zbog raznolikosti, to veoma teško. Standardizacija i tipizacija su neophodni jer se na berzi trguje na reč, odnosno na poverenje. Razvitkom trgovine ovo “poverenje” se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje.
Mesto susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom vremena i kretalo se od trgova gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada, pa sve do globalnog tržišta, međusobno povezanog putem savremenih tehnologija. Sve to danas omogućava da se trgovanje obavlja 24 časa dnevno, jer kada se jedna berza zatvori, na drugom kraju sveta, druga berza tek počinje sa radom.
S obzirom na to koji je predmet trgovanja na berzi one se dele na berze HoV i robne berze. Ako pričamo o počecima berzanske trgovine HoV, lako se može zamisliti da je prva transkacija, koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila transakcija vezana za hartiju – najverovatnije neku vrstu pismene obaveze o budućoj naplati, koja je promenila vlasnika pre roka dospeća. Za razliku od berzi HoV, pretečom robnih berzi mogu se smatrati veliki sajmovi i vašari, na kojima se, između ostalih stvari, prodavala i roba. Ključna razlika između sajmova i berzi leži u tome što se na njima trgovalo na osnovu uzorka, odnosno robe na licu mesta,dok se na berzi trguje na reč.
Na kraju dolazimo do odgovora na pitanje šta je berza. Iz svega navedenog možemo zaključiti da berza predstavlja organizovano mesto, gde u tačno određenom vremenu, dolazi do susretanja ponude i tražnje standardizovanog berzanskog materijala, po tačno određenim pravilima od strane tačno određenih lica. Na pitanje koji su osnovni postulati berze može se reći da su to poverenje i sigurnost koji i proizilaze iz same njene definicije. Kad berza ne bi bila toliko precizna ne bi bilo ni njenih osnovnih postulata, a ni nje same.
Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.
Dakle, nesumnjivo je da su berze veoma važni igrači na svetskom finansijskom tržištu.