VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA „ČAČAK“
ZAVRŠNI RAD
Student:
Milan Milosavljević
Br. indeksa: 117-250/15
Beograd, 2018.god.
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA ,,ČAČAK’’
ZAVRŠNI RAD
CEFTA
Mentor: student:
Dr Milan Novović Milan Milosavljević
br. indeksa: 117-250/15
Beograd, 2018.
2
UVOD
Tema mog završnog rada iz predmeta Spoljnotrgovinsko poslovanje jeste CEFTA.
Dobro je poznato da pregovori o nekom međunarodnom sporazumu, posebno oni kojima
se uređuju trgovinska i slična pitanja, obično se odvijaju u atmosferi koja upućuje da je to
najteži deo procesa. Međutim, po završetku pregovora dolazimo do zaključka da je
implementacija sporazuma, ustvari, njegov najvažniji i najteži deo.
Stoga se čini neophodnim da se odredbe sporazuma dodatno pojasne i to kako zbog
institucija koje su direktno ili indirektno uključene u njegovo provođenje, tako i onih
kojima je sam sporazum namenjen. Posebno je potrebno da se Sporazum mora čitati i
razumevati integralno, uzimajući u obzir sve odredbe različitih delova, koji su međusobno
povezani ili uvetovani. Pri tome, često je neophodno konsultovanje odrebi odgovarajućih
(WTO) sporazuma, (EU) i domaćeg zakonodavstva. Ugovori o stvaranju slobodne trgovine
između dve ili više zemalja sklapaju se s ciljem uklanjanja carinskih i necarinskih barijera
u međusobnoj trgovini, kako bi se postaknuo rast trgovine među ugovornim stranama,
povećala ulaganja, te postigla veća transparentnost u trgovinskim politikama i poslovnim
predviđanjima.
Za Evropsku uniju od suštinskog značaja su stabilnost i bezbednost Starog
kontinenta. Ti ciljevi su neostvarivi ukoliko postoje konflikti, organizovani kriminal,
trgovina ljudima i krijumčarenje oružija na prostoru jugoistočne
1
Evrope (JIE), jer se
odatle mogu preneti na celu Evropu. Dugoročna stabilnost zemalja ovog regiona
podrazumeva, pored ostalog, uspostavljanja čvršćih međusobnih odnosa, koji presudno
zavise od njihove ekonomske saradnje.
2
Za sve zemlje jugoistočne Evrope, pa tako i za Srbiju, glavni izazov predstavlja
priključivanje Evropskoj uniji. Izazovi su prvenstveno u usklađivanju carinskih i drugih
politika, institucija, kao i prilagođavanja ekonomija ovih, pretežno zemalja u tranziciji na
princip liberalnog tržišnog poslovanja. Liberalizacija tržišta donosi mnoge olakšice za
trgovinu, kao što su ukidanje uvoznih i izvoznih carina, slobodan protok robe i kapitala,
ukidanje monopola i veća konkurencija donosi niže cene i podizanje kvaliteta proizvoda i
usluga za krajnje kupce. Sa druge strane, javljaju se i neki negativni efekti, poput gubljenja
1
Gografski posmatrano, jugoistok Evrope (Balkanske zemlje) obuhvata devet zemalja: Srbiju, Crnu Goru,
Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju, Grčku i Mađarsku.
2
Petrović, N., Petrović, V.,
Spoljnotrgovinsko poslovanje,
Visoka poslovna škola strukovnih studija Čačak,
Beograd, 2013., str. 299.
4
mehanizama zaštite domaće proizvodnje, poput subvencija, kvota i visokih carina. Takođe,
ulazak stranih, konkurentnijih preduzeća dovodi do propadanja domaće proizvodnje,
otpuštanja radnika i snižavanja njihovog standarda. Međutim, jedinstveno je mišljenje da
liberalizacija ipak donosi više koristi nego štete, jer dovodi do efikasnije alokacije i
korišćenja resursa
3
, zbog prilagođavanja pravilima svetskog tržišta, kao i lakšem pristupu
modernoj tehnologiji.
U ovom diplomskom radu nastojao sam što jasnije, kako tekstualno, a tako i
grafički objasniti organizaciju CEFTA, njene prednosti, ciljeve, proširenje, njen uticaj na
ostale države, a samim tim i povezanost Srbije sa CEFT-om.
3
Grandov, Z.,
Međunarodna ekonomija i globalizacija
, Beogradsko trgovačko društvo, Beogad, 2009., str.
191.
5
Srbija i Crna Gora
5
zaključila je, u okviru Pakta za stabilnost (JIE), bilateralne sporazume o
slobodnoj trgovini sa BIH, Hrvatskom, Albanijom, Makedonijom i Moldavijom.
1.1.
Principi na kojima se zasnivaju zone slobodne trgovine
Zona slobodne trgovine je prihvatljiva, ako je liberalizacija trgovine unutar zone
obuhvaćen najveći deo međusobne trgovine, samo najosjetljiviji proizvodi mogu biti
izostavljeni od liberalizacije, kao što su određeni poljoprivredni proizvodi. I nakon
stvaranja zone slobodne trgovine zemlje pristupnice prema trećim zemljama ne primjenjuju
više carine i restriktivnije trgovinske mere nego u razdoblju koje je prethodilo zoni
slobodne trgovine.Zone slobodne trgovine moraju u pravilu biti recipročne omogućavajući
svim ugovornim stranama jednaku korist.
Uzajamne povlastice odobravaju se samo proizvodima koji su poreklom iz zemalja
koje sačinjavaju zonu slobodne trgovine. Stoga je bitan sastavni deo ugovora o slobodnoj
trgovini, protokol o pravilima, o poreklu, kako bi se sprečilo zaobilaženje ovog principa
preko trećih zemalja.
U ugovorima o slobodnoj trgovini dozvoljava se primjena samo zaštitnih mjera u
opravdanim slučajevima, npr. U slučaju platnobilansnih teškoća ili u slučaju prekomjernog
uvoza nekog proizvoda koji može izazvati poremećaj na domaćem tržištu.Ugovorima o
slobodnoj trgovini uređuju se i sva ostala područja izravno vezana uz međusobnu trgovinu:
unutarnje oporezivanje, državni monopol, pravila konkurencije, državna pomoć, zaštita
intelektualnog vlasništva, antidampinške mere.Na prostoru evropskog kontinenta, pored
Evropske unije postoje još četiri zone slobodne trgovine, odnosno carinske unije.
U zoni slobodne trgovine zemlje u međusobnoj razmeni recipročno i u celini
ukidaju carinske dažbine i druge prepreke trgovini, ali prema trećim zemljama i dalje
primjenjuju sopstvenu trgovinsku zaštitu. Osnovni cilj stvaranja zone slobodne trgovine je
intenziviranje unutar-regionalne (intra – regionalne) razmene.
Iako je taj proces već sam po sebi pozitivan, što znaći da i sama zona slobodne
trgovine sadrži dovoljan broj pozitivnih elemenata da bi opstala, vreme je pokazalo da je
ona u najvećem broju slučajeva bila samo etapa ka uspostavljanju višeg oblika integracije.
Neosporno je da zemljama članicama odgovara dovoljan suverenitet u vođenju
ekonomske politike, što im je u ovom obliku integracije ostavljeno. Sprovođenjem
5
Izvan okvira Pakta za stabilnost, naša zemlja je 2000. god. Zaključila Sporazum o slobodnoj trgovini sa
Ruskom Federacijom.
7
