Grčka mitologija

Postanak  bogova
U mitu o postanku sveta i bogova kaže se da su grčki bogovi nastali iz poštovanja nebeskih tela i prirodnih sila. Tako je u početku postojao samo Haos, što znači nered, opšte ništavilo. Iz Haosa su potekli Gea (zemlja) i Uran (nebo). To su ujedno bila dva božanstva zamišljena u ljudskom obliku. Iz njihovog braka rodili su se gorostasni Kiklopi  i Giganti. Najmlađi među njima Hronos (vreme) zbacio je svoga oca s vlasti i, da ne bi doživeo očevu sudbinu, proždirao je svoju decu onako kako su se rađala. Ali, majka Rea je uspela da sakrije njihovog sina Zevsa. A kad je Zevs porastao, savladao je oca i primorao ga da vrati svu pojedenu decu. Na kraju je njega i njegove saveznike Titane okovao u paklu. Tada je Zevs postao gospodar sveta, bogova i ljudi. Ostali bogovi bili su njegova braća ili deca.

12 Olimpljana

• Zevs
• Hera
• Atina
• Posejdon
• Apolon
• Artemida
• Ares
• Hermes
• Afrodita
• Hefest
• Demetra
• Hestija

Zevs – gospodar neba i zemlje, otac bogova i ljudi

Zevs, najveći od svih besmrtnih bogova sa Olimpa, rodio se u jednoj pećini na planini Dikta, na Kritu, a rastao je, u nekoj drugoj pećini na planini Ida, gde ga je sakrila majka Rea, hraneći se mlekom kozije nimfe Amalteje, dok su ga Nimfe negovale. Zagospodarivši i učvrstivši vlast nad svojom braćom i ostalim bogovima, zadobio je, od svih, zasluženo poštovanje i divljenje, pa je, nakon Titanmahije i Gigantomahije, sa pravom, prihvaćen kao gospodar i otac bogova i ljudi. Njegovo oružje je bio grom, dok se njegova vlast prostirala i na nebu i na zemlji. Za Zevsa, njegova zakonita i jedina supruga bila je Hera, koja mu je uvek bila stalna i verna pratilja, kako u životu, tako i u svim njegovim delima. Sa njom je dobio Aresa, Hebu, Ejletiju i Hefesa. Bezbrojne su, međutim bile, njegove ljubavne avanture sa boginjama i običnim smrtnicama, koje su povremeno izazivale Herinu ljubomoru. Iz ovih avantura, Zevs je dobio mnogo druge dece, bogove, polubogove i heroje. Da bi pomenuli neke od mnogobrojnih avantura, može se izdvojiti njegova veza sa Majom iz koje se rodio Hermes, sa Semelom je dobio Dionisa, od Lete, Apolona i Artemidu, iz veze sa Temidom, Suđaje i Hore, a od Mnemosine devet Muza. Iz nebrojenih veza sa smrtnicama koje se pominju, na svet su došli mnogi bogovi i heroji. Svu svoju decu, voleo je i štitio, pa su više puta i ona bila povod Herinom besu.

Hera – zaštitnica porodice i udatih žena

Hera, kćerka Hronosa i Ree, Zevsova supruga i sestra, majka Aresa, Hebe, Ejlejtije i Hefesta, bila je zaštitnica braka i udatih žena. Njena vaza sa Zevsom započela je mnogo pre njihovog braka, pa su se sastajali krijući se od svojih roditelja. Kasnije, kada su se uskladili odnosi bogova sa Olimpa i Zevsa, i nakon Zevsovog ustoličenja, sklopljen je brak. Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a pored svoje, podiže i mnogo druge dece, kažnjava neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama svoga muža. Letu,kada je ona nosila Apolona i Artemidu, jurila je sve do ostrva Del, koje je do tad bilo pokretno ostrvo. Iju, koju je Zevs veoma voleo, pretvorila je u kravu. Heru su posebno obožavali u Argu, pa je zbog toga ova boginja bila zaštitnica tog grada. Za vreme trojanskog rata štitila je Grke i uzimala je učešća u mnogim događajima, koji su uticali na ishod rata. Hera je obožavana i slavljena u celoj Grčkoj, a najvažnija procesija koja je organizovana u njenu čast, predstavljala je sećanje na njeno i Zevsovo venčanje.