poslednje decenije 20-tog veka, prekinuo dotadašnji kontinitet u razvoju, doveo do
radikalnih promena, stvaranja nove tehnološko- ekonomske paradigme i postao osnov
nove (informatičke) ekonomije.

Pojava Interneta je rešila mnoge probleme u povezivanju udaljenih odelenja

kompanije, povezivanju računara različitih proizvođača sa različitim softverskim
platformama, povezivanju kompanija koje poslovno sarađuju i čiji je istovremeni pristup
informacijama od neprocenjivog značaja. Postulati klasične ekonomije – zemlje i
kompanije iz regiona najviše sarađuju, proizvode izvoze sa najbližim susedima postaju
nerelevantni.

Nova informatička ekonomija se suštinski razlikuje od tradicionalne ekonomije.

Radikalne i brze promjene koje su nastale u posljednjoj deceniji ukazuju na novu etapu
razvoja koji konceptualno i istorijski menja ekonomski i društveni okvir. Informatička
revolucija i komunikaciona tehnologija utiču na razvoj nove ekonomije u globalnim
razmerama, a ne na nacionalnim osnovama kao u tradicionalnoj ekonomiji.

Informatička ekonomija kao potpuno novi oblik poslovanja i razmišljanja

stvorila je uslove i izborila put poslovanju elektronskim putem na globalnom nivou.
Praktična primena Interneta kao multimedija menja u potpunosti način poslovanja i
postaje infrastruktura elektronskog poslovanja.

Elektronsko poslovanje se pojavilo još 70-tih godina prošlog veka, ali svoju

ekspanziju   doživljava   krajem   XX.veka,   kao   posledica   sve   veće   primene   Interneta.
Masovno korišćenje Interneta je motivisalo mnoge poslovne subjekte, bez obzira da li
se radi o pojedincima ili preduzećima svih veličina i oblika, da uz minimalne investicije,
sve više koriste mogućnosti koje pruža Intrenet, i da u sveopštoj integraciji ili modelu
poslovanja   koji   predstavlja   mrežu   poslovnih   procesa,   tehnologije   i   potreba   kupaca
iskoristi sve prednosti elektronskog poslovanja. Ovakva mogućnost ima za posljedicu
masovno usvajanje elektronskog načina poslovanja, naročito u razvijenim zemljama čije
se stanovništvo  već  nalazi  na višem  stepenu  informatičke  pismenosti.  Ona  je  nešto
znatno   šire   od   pukog   tehničkog   znanja,   ona   je   analogno   jezičkoj   pismenosti,   spoj
znanja, određene veštine i određenih navika.

E-business (elektronsko poslovanje) je relativno nov pojam, među prvima ga je

koristio IBM stvarajući 1997god. svoju marketinšku kampanju upravo oko tog slogana.
Cilj kampanje je bio da se napravi konceptualna  razlika  između  termina  ”e-business”,
sa   do tada upotrebljavanim terminom ”e-commerce” (elektronska trgovina), koji je
izjednačavao   elektronsko   poslovanje   sa   elektronskom   trgovinom.   Elektronsko
poslovanje podrazumeva više od direktne prodaje i kupovine proizvoda (kako se često
zamenjuju   ili   poistovećuju   pojmovi   elektronskog   poslovanja   i   trgovine)   online,
obezbeđujući organizacijama u mreži značajne tržišne prednosti. Sistemi elektronskog
poslovanja se oslanjaju na resurse Interneta, intraneta i ekstraneta, kao podrške za svaki
od poslovnih procesa.

”

Elektronsko poslovanje je transformacija ključnih poslovnih procesa

upotrebom Internet tehnologija

” je jedna od prvih definicija koju je upravo dala

kompanija IBM.

OD TRADICIONALNOG KA E-POSLOVANJU

Savremeno poslovanje je nezamislivo bez Interneta kao poslovnog integratora i

multimedijalnog resursa koji eleminiše troškove, povećava efikasnost, skraćuje tok
procesa komunikacije, jednom rečju -

menja suštinu upravljanja i poslovanja kompanije

Usvajanje elektronskog poslovanja utiče na poboljšanje kompletnih performansi
poslovanja kompanije u turbulentnim uslovima.

Povećanje konkurentnosti je jedan od prioriteta kompanije, a elektronsko

poslovanje   postaje  ključna   pretpostavka   konkurentnosti,  koja   se  postiže  brzom  i
prevovremenom razmenom  informacija  i  to ne samo  unutar  kompanije  već i između
same  organizacije  i  poslovnih  partnera   i  potrošača.  Elektronsko  poslovanje  znači   i
primenu  savremene  tehnologije  u  cilju  povećanja  efikasnosti  poslovnih  procesa, ali
sve to ne donosi adekvatne rezultate ukoliko se paralelno ne menja i način upravljanja,
proširuje  nivo  znanja  o   poslovnim   procesima   i   aktivnostima   u   svim   segmentima
poslovanja.Te aktivnosti podrazumijevaju optimizaciju poslovnih  procesa  (proizvodnja,
marketing,  veleprodaja,   distribucija,  prodaja,  naplata,  isporuka,   dopuna  zaliha,...),
unapređenje   odnosa  sa  ciljnim   javnostima  (klijentima,   zaposlenima,   dobavljačima,
distributerima)  i   unapređenje   ostalih   poslovnih   odnosa   (računovodstvene  agencije,
zakonodavstvo i vladine agencije).

Osnovne pretpostavke razvoja koje sa sobom donosi elektronsko poslovanje su:



povećanje brzina promene u poslovanju (dinamičnost),



značaj udaljenosti kao parametra poslovanja gotovo nestaje,



smanjuju se vremenske disproporcije,



globalizuje se svjetsko tržište,



uklanjaju se posrednici,



transformiše se odnos proizvođač – potrošač, sistem postaje otvoren i fleksibilan,



znanje i veština (multidisciplinarnost) postaju neophodni resursi.

Uvođenje elektronskog poslovanja kao dominantnog modela poslovanja zavisi od
nekoliko činjenica:



svesti top menadžmenta o potrebi prelaska na novi način poslovanja (da bi
organizacije i zaposleni prihvatili novu filozofiju poslovanja, neophodno je da
menadžment prvo shvati i predoči neophodnost uvođenja elektronskog poslovanja
i prednosti koje kompanija tim dobija);



moći da se proces implementacije uspešno obavi (uspešno sprovođenje velikih
promjena i slamanje otpora prema promjenama) i



kontinuitet u upravljanju celim projektom, odnosno novim načinom obavljanja
posla.