energiju da jonizuju neke atome u telu. U jonizujuća zračenja spadaju α (alfa), β
(beta), γ (gama) , H (rendgenski zraci), kosmičko zračenje i neutroni.

Proučavajući prodornu moć zračenja koja emituje uranijum, fizičar Ernest

Raderford je utvrdio da postoje dve vrste zračenja (alfa i beta). Alfa-zračenje lakše
se apsorbuje od beta-zračenja, ali više jonizuje sredinu kroz koju prolazi. Alfa i
beta zraci različito skreću umagnetnom polju, na osnovu čega je zaključeno da je
reč o česticama suprotnog naeletrisanja i različite mase. Treći oblik prirodne
radioaktivnosti (gama-zračenje) otkrio je P. Vilar utvrdivši da ono ne skreće
u magnetnom polju, a da se odlikuje izuzetnom prodornošću.



α (alfa) zračenje se sastoji od dvostruko pozitivno naelektrisanih

čestica   (dva   protona   i   dva   neutrona)   identičnih   jezgara   helijuma.   Šire   se
brzinom od oko 1/20 brzine svetlosti, što je dovoljno sporo da mogu relativno
dugo   međudejstvovati   sa   materijom.   Zato   imaju   jako   jonizujuće   delovanje.
Zbog svoje  veličine brzo se  sudaraju sa nekim  od atoma nakon čega gube
energiju, pa im je domet mali (svega nekoliko cm), i zato ih može zaustaviti list
papira i koža. Ukoliko se α čestice unesu u telo hranom ili udisanjem, mogu biti
opasne zbog svog jakog jonizujućeg dejstva.



β (beta) zračenje čine elektroni, negativno naelektrisane čestice, koje

putuju velikim brzinama. Njihovo jonizujuće dejstvo je dosta slabije od
delovanja α zračenja, ali im je domet u vazduhu puno veći (nekoliko metara).
Zaustavlja ga metalna ploča od nekoliko mm debljine. U ljudsko telo β čestice
prodiru do nekoliko santimetara dubine. Opasno je za zdravlje ako se izvor
unese u organizam.



γ (gama) zračenje je elektromagnetno zračenje velike energije, koje

potiče iz jezgra atoma, a širi se brzinom svetlosti. Njegovo jonizujuće delovanje
je još slabije od delovanja β čestica, ali mu je domet znatno veći. Gama zrak
je kvant elektromagnetne energije, tj. foton. Gama fotoni nemaju masu