1
Visoka poslovna škola strukovnih studija
Blace
ZAVRŠNI RAD
TEMA
: Komuniciranje u poslovnom razgovoru
Mentor:
Student:
4
1. UVOD
Komuniciranje se često definiše
kao razmena informacija, simbolički, organizovanih kao
poruke, izmedju dva (od kojih jedan može biti zamišljen fiktivan), ili više, i neograničenog broja
subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u određenom socijalno-političkom ambijentu i sa
odredjenim efiktima
.
Harold Lasvel komunikaciju vidi ako proces permanentne razmene informacija, odnosno: smisao
komunikacije je sadržan u razmeni poruka, čije su finkcije upozorenje, savet, informacija,
ubedjivanje, izražavanje mišljenja i uživanje.
Komunikacija se može definisati i preko sredstava koja koristi, prema tome razlikuju se:
Forma, a to je načina na koji se nešto saopštava
Medijum, odnosno sredstvo komunikacije koja kombinuje različite forme.
Mediji tu se misli na tehnološka sredstva masovne komunikacije kao što su štampa, radio,
televizija,
internet
.
Društvene nauke komunikaciji prilatze iz specifičnog ugla. Pod komuniciranjem se podrazumeva
sveukupnost odnosa između pripadnika društva, a ta veza ispoljava se u tri ravni: kao
psihosocijalne, materijalne, i masovne komunikacije.
2 Organizaciona komunikacija
2.1.
Definisanje organizacione komunikacije
Poslovna komunikacija je način promovisanja organizacije i njenih prozvoda i usluga uključujući u
to informisanje zaposlenih. Poslovna komunikacija razlikuje se od ostalih oblika komunikacije po
profesionalnosti, formalnosti i etikeciji koju trba slediti za uspešno prenošenje poruja ili
informacija. Definiše se kao proces slanjai primanja poruka između međusobno povezanih
pojedina u okviru određenog poslovnog okruženja. Sa ciljem postizanja pojedinačnih i opštih
ciljeva.
1
Organizaciona komunikacija jeste visoko kontekstualan, kulturno zavistan ali nije i izolovan
fenomen. Opšte karakteristike organizacione komunikacije:
1
Deetz, S. Putnam, L. (2001). Thinking about the future of communication studies. In W. Gudikunst (sd),
Communication Yearbook 24, Thousand Oaks, CA: Sage
5
Javlja se unutar kompleksnog otvorenog sistema koji je pod uticajem, ali i tuče na interno i
eksterno okruženje;
Obuhvata poruke i njihov protok, cilj, smer i medije;
Uključuje ljude i njihove stavove i međusobne odnose i sposobnosti.
Uloga organizacione komunikacije ogleda se u:
ostvarivanju zadataka koji se odnosi na specifične uloge i odgovornosti prodaje i pružanja
usluga u proizvodnji;
aklimatizovanju na promene kroz individualnu organizaciju, kreativnost i adaptaciju;
izvršavanju zadataka kroz održavanje politike, procedura i propisa koji podržavaju
kontinuiranost u radu;
razvijanju odnosa u kojima su poruke usmerene na ljude unutar organizanija zasnovana na
sopstvenim stavovima, zadovoljstvu i ispunjenju;
koordinaciji, planiranju i kontroli funkcionisanja organizacije podsretstvom
menadžmenta.
2
2
Goldhaber, G.M. (2002). Communication Audits in the Age of the Internet. Managemet Communication
Quartery
7
organizaciji. Eksterna komunikacija obuhvata oblasti odnosa sa javnošću, odnosa sa medijima,
reklamiranje i marketing menadžment. Primeri eksterne komunikacije uključuju:
saopštenje za javnost;
marketing materijale (reklame, brošure, direktna pošta);
objavljene finansijske izveštaje;
pisma, e-mail, i telefonsku komunikaciju sa kupcima i dobavljačima;
izveštaje državnim ili drugim organima
Eksterna komunikacija se može ostvarivati na formalan i neformalan način.
Formalna eksterna komunikacije,
Je planirana komunikacija organizacije sa eksternom javnošću kojoj se pristupa sa posebnom
pažnjom. Ostvarivanje efikasne komunikacije putem pisama, e-maila, web sajta, telefona ili na
druge načine prvi je korak u stvaranju pozitivnog imidža u pozitivnoj organizaciji. Pažljivo
kreirana pisma, izveštaji ili web strane prenose eksternom okruženju snažnu poruku o kvalitetu
organizacije. Eksterna komunikacija zasnovana na promovisanju vrednosti, pre nego proizvoda i
usluga, pomože organizaciji u poboljšanju imidža i povećenju kredibiliteta.
5
Formalna eksterna komunikacije omogućuje:
stvaranje pozitivnog utiska o organizaciji;
formulisanje izjava za štampu pisama, reklama, najave poskupljenja;
planira i reaguje na krizu.
Neformalna eksterna komunikacija,
Za razliku od pažljivo pripremane formalne komunikacije, neformalno eksterno komunikaciranje
se najčešće ostvaruje kroz rutinske poslovne operacije. Svi zaposleni u organizaciji predstavljaju
važan neformalni kanal komunikacije sa spoljnim svetom. Oni su jedan od najpouzdanijih izvora
informacija o organizaciji koji oličenjem korporativnog brenda u interakcijama sa eksternom
javnosću komuniciraju njene vrednosti isto (ako ne i više) kao tradicionalne markentiške
komunikacije. Svaki put kada neko od zaposlenih govori o svojoj kompaniji šalje određenu
poruku. Mnogi ljudi iz eksternog okruženja formiraju svoje mišljenje o organizaciji na osnovu
suptilnih, nesvesnih signala koje zaposleni emituju putem tona glasa, izraza lica i celokupne
pojave.
5
Berlogar, J. (1999). Organizacijsko komuniciranje: gospodarski vesnik
