Lumbalni sindrom

Lečenje je jedna od najstarijih ljudskih delatnosti, stara koliko i istorija čoveka. Razvoj medicine pratio je i razvoj društva, tako da je današnja moderna medicina umnogome zasnovana na velikim materijalnim ulaganjima.
Prve pisane tragove o povredi kičme, nalazimo još 2600. godine p.n.e. od strane egipatskog lekara – Imhotepa, koji precizno opisuje oduzetost sva četiri ekstremiteta, gubitak osećaja i kontrole sfinktera. Hipokrat (460-370), najznačajnije ime u medicini starog veka, savetovao je izvlačenje kičme u ležećem položaju, konstruišući sto za ekstenziju. Ovi podaci opovrgavaju rasprostranjeno mišljenje da su oboljenja diska kičmenog stuba moderne bolesti ili bolesti civilizacije.
Lumbalni sindrom je skup simptoma i znakova koji se karakterišu akutnim bolovima ili hronično prisutnim bolom u lumbosakralnom delu kičmenog stuba, uz moguću pojavu grča paravertebralne muskulature i ograničenjem pokretljivosti lumbalnog dela kičme.