2
1. Магнетотерапија
Магнетотерапија представља модалитет физикалне терапије која примењује
променљиво магнетно поље ниске фреквенције. Магнетно поље у медицини се
користи већ неколико хиљада година. Египћани, Римљани, Грци и Арапи користили
су за лечење разне врсте магнета. Модерна ера мегнетотерапије почиње да
функционише пре око 40 година, а последњих година проширена је примена
магнетног поља у лечењу многих повреда.
Реч је о безболној не инвазивној методи која је примењива у амбулантним и
теренским условима, а отвара нове могућности: скраћење времена зарастања
повређеног меког и коштаног ткива, мањих ожиљака, бржег и ефикаснијег
рехабилитационог пострупка, постизања ефикасније здравствене заштите и бољег
квалитета живота младих и старих и очувања и повећања кондиције спортиста.
Пре 4000 године у Кини коришћене су магнетне стене у облику купастих -
игластих форми, које су аплициране на акупуктурне тачке. Још тада је
магнетотерапија имала огромне терапијске ефекте. Што се тиче терапијских ефеката
савремених магнета, постоје биомагнети који су орјентисани севером или југом (ка
свом шпицу) који изиграва или се уствари пласира ка акупунктурној тачки. То се
односи на традиционалну кинеску медицину. Што се тиче других традиционалних
медицина, постоје бројне документације. У нашем хиландарском медицинском
кодексту од 147 преписа рецептуре, два се односе на магнете. Један на лечење рана
од копаља магнетима, а други је гутање магнетног праха, да би се поспешио рад
црева код опстипације
Слика број 1:
Магнетотерапија
3
1.1.
Физичке карактеристике
Магнетно поље
(МП) је простор у коме делују магнетне силе.
Магнетне линије
сила почињу и завршавају се на половима магнета; од
њихове густине зависи јачина магнетног поља. Под утицајем магнетног поља
електрони осцилују око тока линија сила; што су осцилације веће, магнетна сила је
јача. Линије магнетног поља пролазе кроз све материјале, без пригушења и
расипања, што не важи ни за један од осталих физикалних агенаса.
Магнетно поље описују три векторске величине:
снага магнетног поља,
јачина магнетног поља или Х,
индуктивност магнетног поља или густина магнетног протока,
временски проток магнетних сила.
Снага магнетног поља
је пропорционална густини магнетних линија сила, а
зависи и од угла под којим поље делује (највећа је под углом од 90 степени).
Индуктивност
магнетног поља је основна геометријска вредност, која
представља силу којом један магнет делује на други. Индуктивност зависи од
облика и од материјалне структуре тела. Јединица индуктивности је Тесла (1Т).
Временски проток
је број магнетних линија у једном часу. Израчунава се
као производ снаге и времена деловања магнетног поља.
Северни магнетни пол
тежи да врати у равнотежу, даје енергију, ублажава
бол, смањује отоке, позитивно дејство код инфекција, регулише крвни притисак,
умирује нервни систем, алкализује ткива поправљајући снабдевање ћелија
кисеоником, убрзава зарастање преломљених костију итд…
5
o
апликација преко соленоида или антена;
ултрависокофреквентна (већа од 50 GHz):
o
апликација преко „оловке“ или „пенкала“, „лампе“ и „грејача“
или „решоа“.
Фреквенција основног поља износи 27,12 Mh, а таласна дужина је 11,06 m.
Нискофреквентна и високофреквентна електромагнетна поља користе се
најчешће као импулсна (пулзирајуће електромагнетно поље – ПЕМП), јер је
доказано да је њихово биолошко деловање израженије него дејство константних
електромагнетних поља истих фреквенција.
1.3.
Деловање пулсирајућег електромагнетног поља (ПЕМП)
Електромагнетно поље делује на нивоу ћелије (на њене физичке особине,
хемијске и биолошке процесе у ћелији) из чега проистичу многобројна терапијска
дејства на цео организам:
антифлогистичко (антиинфламаторно – против запаљења),
аналгетичко (смањење осећаја бола),
антиедематозно дејство (смањење отока),
побољшава оксигенацију ткива, садржај кисеоника у ткивима се
повећава и до 200% у односу на стартне вредности.
побољшава метаболизам,
побољшава проток крви и лимфе,
смањује вискозност и коагулабилност крви (делује на ендотел крвних
судова),
стимулише регенерацију ткива,
стимулише остеогенезу – обнављање коштаног ткива,
смањује тонус спастичних мишића,
стимулише имунолошки систем (јача одбрамбене снаге организма).
Све живе ћелије у ткиву поседују напонске потенцијале између
унутрашњости и спољашности ћелијске мембране. Ови потенцијали су фиксне
вредности код здравих и неоштећених ћелија. Овај потенцијал, на пример код
