Makrobiotička ishrana

Увод

Термин „

макробиотика

“ води поријекло од грчких ријечи

макро

( велики ) и

биотокос

( живот ). У античко вријеме овај термин је означавао начин живљења који води

ка дужем и здравијем животу.

Сврха макробиотичке исхране је да се постигне дуг и здрав живот, а оцем савремене

макробиотике сматра се

George Ohsawa

(1893-1966). Према њему макробиотика не негира

нити уздиже само једну врсту намирница, него се заснива на комплементарном јединству
две супротне силе

јинг и јанг.

Да би исхрана била здрава, мора бити уравнотежено уношење

јинг и јанг

елемената.

Стандардни начин макробиотичке исхране представља групу општих упутстава за

исхрану током 4 годишња доба. Најмодернији је јинг и јанг баланс који ће природно
произвести стање хармоније и резултирати развијању и одржавању здравља. Било како
било, већина људи не једе овим начином, што значи да њихове дијете садрже небалансирану
храну која екстремно јинг или екстремно јанг или обоје. Скоро свако модерно хормонско
обољење укључујући и канцер, болести срца, склероза долази од уношења лоше хране.

„

Ми смо трансформисане намирнице

“-

Космички поредак- Жорж Осава.

Анализа проблема

Стандардна исхрана садржи се од сљедећег:

1. Најмање 50% сваког оброка треба да буду житарице које се припремају на

различите начине. Цијела зрна житарица: браон рижу, јечам, просо, хељду,
кукуруз, овсена каша , зоб...

2. Приближно 5% дневног уноса хране треба да укључује супу, пожељно је да

буде

мисо или тамари.

Укус не треба да буде превише слан. Састојци треба

да буду поврће, алге, махуне, и рецепти треба често да варирају.

3. Око 20%-30% сваког јела треба да буде поврће. Оно треба да буде локално

узгајано и да се једе у својој сезони. Или неко друго поврће које се може
природно складиштити. 2/3 овог процента треба да буде кувано на различите
начине укључујући : сотирање, печење, кување, кување на пари, док 1/3 треба
да буде поједена свијежа или благо кувана.

4. Од 10%-15% треба да укључује куване махуне и алге. Махуне за дневни унос

треба да буду: азуки пасуљ, леће, црни пасуљ, а остале махуне су само за
повремену употребу. Морске траве као што су: хијики, кумбу, вакаме, нори,
дулсе, агар-агар и Ирска морска трава могу се припремати на различите
начине, ова јела треба да су обогаћена умјереном количином тамари соја соса
и морске соли.

5. Пића треба да укључују: 1) чај од банане 2) му-чај 3) чај од маслачка 4) чај од

кафе или житарице 5) било који традиционални чај који нема ароматичне
додатке и стимулативне ефекте.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Makrobioti%C4%8Dka_ishrana

The order of the Universe-

George Ohsawa 1986

Из наведеног да се направити сљедећи графикон

житарице

супе

поврће

алге и махуне

50%

15%

30%

Ово представља стандардни начин макробиотичке исхране којем се могу додати сљедећи
суплементи.

1. Једном до два пута недељно може бити додата мала количина бијеле рибе или

шкољки. Методи кувања треба да се разликују сваке недеље, а количина рибе треба
да буде мања од 15% целог јела.

2. Кувани воћни дезерти могу бити поједени 2 до 3 пута недељно али се морају

пропремати од локалног воћа у сезони. У спарним данима тропско и полу-тропско
воће треба избегавати. Воћни сокови се не препоручујз али се могу користити у
топлим данима.

3. Печене сјеменке и орахе треба лагано зачињавати са сољу и тамаријем. Могу се

користити као грицкалице или суплементи, баш као и суво воће.

Сљедеће наведено су додатни предлози за овај стандардни начин исхране:

1. Масноће за кување треба да буду биљнога поријекла. Уколико желите да

побољшате своје здравље треба да користите квалитетно сусамово или кукурузно
уље у умјереним количинама.

2. Со треба да буде нерафинисана. Тамари соја сос или мисо сос пропремљени на

традиционални начин могу се користити као замена за со. Генерално, храна треба да
буде средње или слабо зачињена а никако сланог укуса.

3. Савјетују се сљедећи зачини:



Комасијо

( сусамове сјеменке и со у пропорцији 10:1 самљевени у авану)

