Međunarodno poslovanje

POJAM I PREDMET IZUCAVANJA MEDJUNARODNOG POSLOVANJA

Medjunarodno poslovanje je naucna disciplina koja izucava pravila kojima se regulisu privredno-ekonomski odnosi.
Medjunaronde ekonomske tokove karakterisu razliciti principi I nacela, koji funkcije na mikro nivou prenose na makro I globalni nivo u cilju stvaranja jake konkurentske pozicije.
Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeca, koji se zahteva na trzistu I koji konkurencija ne moze tako lako dostici sem putem stvaranja sebi vecih troskova I u duzem vremenskom periodu.
Trgovina je trajna drustvena aktivnost koja u trzisnoj privredi organizuje I regulise robne tokove, I odvija se na domacem I inostranom trzistu. Unutrasnja proizvodnja podrazumeva plasman roba I usluga na domacem trzistu, a spoljna na medjunarodnom.
Spoljna trgovina u uzem smislu je iskljucivo promet izmedju dve zemlje ili dva trgovinsko-politicka podrucja, odnosno uvoz I izvoz robe, dok je u sirem smislu ona promet usluga, roba, kapitala, rada I prenos vesti.
Konkurentska pozicija na globalnom trzistu stvara se produktivnoscu, ekonomicnoscu, rentabilnoscu, kao I ulaganjem u sistemska znanja, sto ce usloviti naglasenu inovativnost poslovnih procesa.
Faktori koji uticu na medjunarodne odnose:
– Prirodni faktori- prirodni potencijal tj bogatstvo zemlje sirovinama, rudama, klimatski uslovi, velicina I polozaj zemlje
– Proizvodni faktor-svi faktori proizvodnje kao sto su kvantitet , kvalitet osnovnih I obrtnih sredstava, raspoloziva radna snaga, kvalitet organizacije rada, primena savremenih tehnologija, intelektualne svojine itd.

• Proizvodni odnosi- ogledaju se u efikasnoj I efektivnoj primeni proizvodnih faktora, nacinu raspodele rezultata poslovanja kao I visina zivotnog standarda
• Ekonomski odnosi
• Neekonomski faktori

1. Uslovi razmene (terms of trade) su odnosi izmedju promene izvoznih cena I promene uvoznih cena roba koja su predmet medjunarodne trgovine.
2. Fleksibilnost subjekata medjunarodnog poslovanja prilagodjavanju uslovima poslovanja tj promenama u medjunarodnom okruzenju: razvoj savremenih informacionih I telekomunikacionih tehnologija, automatizacija proizvodnje, liberalizacija trzista,primeni I asimilaciji sistemskog I globalnog znanja, procesima stvaranja inovativnoih potencijala.
3. Slicnosti I razlike unutrasnje I spoljne trgovine ogledaju se u slicnim ekonomskim zakonitostima, oblicima trzista, tehnikama trgovanja, metodama formiranja cena, cilj plasiranja robe na trziste, odvijaju se na ogranicenom trzistu. Razlicitosti unutrasnje I spoljne trgovine proisticu iz mobilnosti I efikasnosti faktora proizvodnje.
4. Determinante medjunarodnog poslovanja su : medjunarodno okruzenje, drzava kao specifican subject, katalizator razmena sa inostranstvom kroz multilateralne I bilateralne ugovore, nezavisnost I suverenitet drzava, mobilnost roba I usluga, slabija mobilnost faktora proizvodnje.