Monetarna ekonomija

1. Pojam i karakteristike novca
Novac je sve ono što ljudi žele da prihvate radi plaćanja za robe i usluge ili za izmirivanje svojih dugova. Novac je skup one imovne koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobara i usluga od drugih ljudi.
Novac kao društvena pojava nastaje na određenom stepenu ljudskog razvoja. Trampa je usporavala proces pojave novca i bilo je pitanje vremena kada će se pojaviti sredstvo koje će olakšati i ubrzati robni promet.
Naziv novac potiče od latinske reči „pecunia“ u korenu ove reči nalazi se reč „pecus“ što znači stoka, jer se u primitivnim zajednicama ona upotrebljavala kao sredstvo razmene. Sa razvojem rudarstva počinje upotreba komada metala kao sredstva za razmenu dobara. Otkrićem plemenitih metala potisnuti su ostali metali.
Novac je i istorijska kategorija jer nastaje na određenom stepenu ljudskog razvoja, prvi metalni novac javio se u VII veku p.n.e
Pored papinog i kovanog novca postoji i depozitni novac. To je novac koji se nalazi na računima banaka. To je nematerijalno sredstvo plaćanja, bezgotovniski način plaćanja. To je i kulturna pojava jer nastaje iz određenih ljudskih potreba. Na kraju to je i eknomska pojava jer menja ekonomske odnose unutar zemalja i van njih.
2. Poreklo i suština novca
Suština naturalne razmene je razmena jedne robe za drugu. Ovaj oblik razmene (R1-R2) naziva se prost ili slučajan. Deo robe A se menja za deo robe B (3kg sira = 1kg soli). Ovakav odnos važi samo za ovu razmenu, a za svaku sledeću razmenu odnos je drugačiji. Na osnovu ovog nastaju svi drugi odnosi.
Sa razvojem privrede neka dobra počinju više da se cene i primaju se bilo koji proizvod. Ta roba meri upotrebnu vrednost više drugih roba. To je potpuni ili razvijeni oblik. Npr za deo robe A može se kupiti deo robe B,C,D.
Svakodnevnom razmenom izdvaja se samo jedna roba. Na taj način vrednost svih ostalih roba izražena je kroz tu jednu robu. Deo robe B,C,D je deo robe A. (2kg vune,2kg brašna, 3kg platna = 1kg soli). To se naziva opšti oblik vrednosti. Određena roba ima ulogu opšteg ekvivalenta. Kada uloga opšteg ekvivalenta pripadne jednoj robi ona počinje da funkcioniše kao novac. Usvajanjem zlata kao opšteg ekvivalenta dobili smo novčani oblik vrednosti.

 
3. Razvojne faze novca +4,5,6,7
Razvojne faze novca su: 1. Metalni novac    2. Novčanice     3. Žiralni novac      4. Elektronski novac
4. Metalni novac
Najstariji vid plaćanja metalnim novcem naziva se penasatorno plaćanje. Ovakvim plaćanjem se sam metal koristio kao novac i morao je da se meri svaki put pre plaćanja. Novčane jedinice dobijale ime po mernim jedinicama (punta, rublja).
Postoje 2 tipa finoće, francuski tip i engleski tip. Francuski tip 900/1000 zlato, 100/1000 bakar. Engleski tip 11/12 zlato i 1/12 bakar. Trošenjem i prometom novac se habao i označena i stvarna količina zlata nisu bile iste. Tada nastaje i krivotvorenje. Tada se sa pensatornog prelazi na numeričko plaćanje. U prometu i dalje funkcionišu imena težinskih jedinica, ali količina metala ne odgovara tome. Razlozi koji su doveli do toga su: uvodi se straninovac kod nerazvijenih i porobljenih naroda, plemeniti metali potiskuju iz upotrebe manje plemenite metale, krivotvorenje, tj. stalno smanjivanje stvarne i naznačene količine plemenitog metala.