FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE
„DR LAZAR VRKATIĆˮ
SEMINARSKI RAD IZ SISTEMA ZAŠTITE LICA I OBJEKATA
TEMA
NAJZNAČAJNIJI ATENTATI U
ISTORIJI SRBIJE
Mentor:
Student:
Prof. dr Milan Daničić
Nikola Vuletić 17078/15
Novi Sad, 2018.
4
2. Atentati u Srbiji
Dug je spisak srpskih državnika koji su izgubili život od ruke atentatora: vođa ustaničke
Srbije Karađorđe Petrović (1817), knez Mihailo Obrenović (1868), kralj Aleksandar Obrenović
(1903), kralj Aleksandar I Karađorđević, i premijer Zoran Đinđić (2002).
2.1. Vožd Karađorđe Petrović
Nakon propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine, sklanjajući se od turske odmazde,
izbegao je najpre u Austriju, da bi se potom obreo u Rusiji. Budući da mu ruski dvor, ne želeći
da kvari odnose sa otomanskom imperijom, nije dozvoljavao povratak u Srbiju, Karađorđe se
pridružio grčkim ustanicima u borbi protiv Turaka, te se uz njihovu pomoć 1817. godine
konačno vratio u otadžbinu.
Promenivši lični opis i sa lažnim dokumentima, vožd se preko Dunava prebacio u Ram u
Srbiji, da bi odatle otišao u Veliko Orašje nadomak Velike Plane. U Velikoj Plani Karađorđe se
sastao sa svojim kumom Vujicom Vulićevićem, knezom iz Prvog srpskog ustanka i čovekom od
poverenja Miloša Obrenovića, zatraživši preko njega sastanak sa vođom Drugog srpskog ustanka
radi dogovora o zajedničkoj akciji protiv Turaka.
Miloš Obrenović je u tom trenutku vodio pregovore sa Turcima i nije bio voljan da ratuje,
kako Osmanlijama ne bi dao povoda za odmazdu. Pored toga, Karađorđevo prisustvo u Srbiji
predstavljalo je ozbiljnu pretnju Miloševom ličnom autoritetu, budući da je vožd uživao veliki
ugled i imao veliki broj pristalica u narodu. Eventualno odbijanje Karađorđa silom moglo se lako
pretvoriti u građanski rat, što bi se verovatno loše završilo po Miloša. Sa druge strane, nije želeo
da ga primi i time pomogne glavnom suparniku oko srpskog vođstva. Pred Milošem su stajale tri
opcije: da protera Karađorđa iz Srbije, da ga preda Turcima ili da ga u potaji ubije. Kako
proterivanje Karađorđa ne bi bilo nimalo lako, a predaja Turcima sasvim izvesno prouzrokovala
gnev naroda, to se Miloš odlučio da ga ubije. O svome naumu obavestio je beogradskog vezira
Marašli Ali-pašu, koji je takođe bio zainteresovan da Karađorđe bude ubijen, te Vujici
Vulićeviću naredio da organizuje ovaj politički delikt.
Vulićević se sa Karađorđem sastao 25. jula 1817. godine u selu Radovanje (opština
Velika Plana). Kako vožd ne bi posumnjao da mu se sprema ubistvo, kum Vujica mu je za
