Nastanak EU

APSTRAKT
Koncept organizacije zajedničkog života na kontinentu koji bi mogao da nadživi
nacionalne antagonizme, predstavlja ideju koja je bila u osnovi nastanka današnje
Evropske unije.
Kao početak inegracija evropskih država smatra se 9. maj 1950. godine, kada je
Robert Šuman dao predlog za stvaranje nadnacionalne organizacije koja bi bila
odgovorna za proizvodnju uglaj i čelika, da bi se njegov preglog 18. aprila 1957.
realizovao i nastala je Evropska zajednica za ugalj i čelik. Jezgro Evropske unije začeto je
„Rimskim ugovorima” o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za
atomsku energiju 1957. godine, koje su se formalno spojile u Evropsku ekonomsku
zajednicu 1. jula 1967, a zatim je preko „Jedinstvenog evropskog akta” 1986. godine
politička integracija krunisana „Mastrihtskim ugovorom” 7. februara 1992. godine kada
je donet „Ugovor o Evropskoj uniji” (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra
1993. i tada je osnovana Evropska unija). „Ugovorom iz Amsterdama” od 17. juna 1997.
godine (stupio na snagu 1. maja 1999), izvršene su izvesne reforme u Uniji sa ciljem
jačanja saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije.

UVOD
Ideja o Evropi kao kulturnoj i politički jedinstvenoj teritoriji pojavila se mnogo pre
dvadesetog veka. Mnogi pojedinci su je oblikovali na različite načine i sa različitim
ciljevima, ali je ona dugo postojala kao utopija koja nije mogla da se primeni zbog
trenutnog poretka u Evropi. U ulozi hegemona, kako političkog tako i ekonomskog,
smenjivale su se velike sile, kao što su Francuska, Engleska, Austro-Ugarska, pa se ideja o
ujedinjenoj Evropi gubila zbog sukoba ili se nacionalizovala, što je slučaj u
ekspanzionističkoj politici Napoleona Bonaparte. Potreba za uspostavljanjem unutrašnjeg
mira u Evropi dovela je do jačanja zamisli o ujedinjenoj Evropi i do pojave organizovanog
propagiranja te zamisli, pa čak i do udruživanja pokreta za ujedinjenje Evrope iz raznih
zemalja. Međutim, tek sa sazrevanjem političke svesti, usled dva svetska rata koja su
donela velika razaranja i degradaciju dotadašnjih odnosa u svetu uopšte, dolazi do
ozbiljnijeg stava prema stvaranju jednog vida ujedinjenja u Evropi. Naravno, integrisanje
evropskih država je proces koji je spor i nimalo jednostavan, te on i dalje traje menjajući
svoj obim i značenje svake godine.
ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINJENJA
Ideja evropskog ujedinjenja nije novijeg datuma i ne vezuje se samo za drugu
polovinu dvadesetog veka. Mnogo ranije su postojali razlozi za različite koncepcije o
međusobnom povezivanju zapadnoevropskih zemalja. Ti razlozi su bili različite prirode:
strateški, interesni, istorijski, itd.
Već od šesnaestog veka se javlja zamisao u vezi sa povezivanjem nekih zemalja
Evrope. Kao prvi značajni predstavnik i protagonista ideje o stvaranju zajednice država
čuvara evropskog mira bio je francuski vojvoda Maskimilijan de Sali. On je smatrao da
evropsku federaciju bi trebalo da čine hrišćanske republike i njih bi u zaštiti mira
predvodila Francuska.
Francuz demokratske orijentacije i protivnik apsolutizma kralja Luja XIV, Sent
Pjer je autor ideje o federativnoj zajednici suverenih država. Njegov doprinos se ogleda u
jednom njegovom projektu Evropske Republike koji treba da čini stabilna Alijansa država
sa svojim organima kao što bi bio savezni parlament ili savezni kongres