Obligacije – 1. Kolokvijum

Obligaciono pravo je deo građanskog prava, u koje spadaju još i porodično, nasledno, stvarno i građansko procesno pravo.
U objektivnom smislu, OP je skup pravnih normi kojima se regulisani obligacioni (dužnicko-poverilački) odnosi. OP u objektivnom smislu nastaje voljom zakonodavca ili običaja i morala, a mimo volje pravnih subjekata.
U subjektivnom smislu, OP predstavlja konkretna prava i obaveze koje pripadaju određenom licu (poveriocu i dužniku iz konkretnog obligacionog odnosa), a koja su regulisana pravilima objektivnog OP. OP u subjektivnom smislu nastaje voljom pravnih subjekata.
OP reguliše promet roba i usluga, i ono odražava dinamiku pravnog prometa, za razliku od stvarnog prava koje je statično.
Predmet OP su prava i obaveze koji proizilaze iz obligacionog odnosa, pri čemu poverilac ima prava da zahteva neko ponašanje (prestaciju = činidbu) koje se sastoji u davanju, činjenju, nečinjenju ili trpljenju, a dužnik ima obavezu da to učini.
Sama reč obligare znači vezati, zavezati.