Patologija dojke

UVOD

Dojka (mamma) je parni organ, smeštenna prednjoj strani grudnog koša. Normalnu veličinu dostiže između šesnaeste i devetnaeste godine. Većinom je smeštena između drugog i sedmog rebra, te između lateralnog ruba grudne kosti i srednje pazušne linije (regio mammalis).

OBOLJENJA DOJKE

U puerperijumu i u periodu laktacije mogu se javiti izvesni poremećaji u funkciji dojki, a takođe može doći do ozbiljnih poremećaja, u prvom redu do pojave ragada na bradavicama i zapaljenja dojki. Poznavanje ovih poremećaja obezbeđuje pravilno i uspešno lečenje.
U dojkama mogu da se jave i druga različita patološka stanja počev od urođenih anomalija, različitih zapaljenskih procesa specifičnih i nespecifičnih, pa sve do tumora benignih (dobroćudnih) ili malignih (zloćudnih). Zapaljenski procesi u dojkama mogu biti specifični – tuberkulozni i nespecifični – izazvani prisustvom patogenih bakterija koje su došle iz spoljnje sredine i posebni su problem u toku dojenja kada izazivaju mastitise t.j. zapaljenje cele mlečne žlezde ili jednog njenog dela. Ukoliko se u slučaju mastitisa blagovremeno stručno ne interveniše može doći do ozbiljnih komplikacija, pa čak i do nemogućnosti dojenja. Mogu biti i kongenitalne (urođene) anomalije kod dojki u smislu poremećaja veličine dojki, pa tako mogu biti male, odnosno jako velike (voluminozne) dojke ili prekobrojne, nerazvijene dojke ili odsustvo jedne ili ređe odsustvo obe dojke. Ovi poremećaji se mogu odstraniti korektivnim hirurškim zahvatima koji su domen specijalnosti plastične hirurgije