Prof. dr Olivera Gaji
ć
Biljana Lungulov
Filozofski fakultet, Novi Sad
Mr Ljiljana Pižurica
Karlova
č
ka gimnazija „Branko Radi
č
evi
ć
“
UDK: 371.95
Sremski Karlovci
ISSN 1820 - 1911, 14 (2008), p. 119-137
PORODICA KAO
Č
INILAC PODSTICANJA DAROVITOSTI
I IZBORA ZANIMANJA
1
_______________________________________________________
Rezime:
Autorke u radu razmatraju ulogu porodice u složenim i
dinami
č
nim procesima formiranja li
č
nosti, posebno njene mogu
ć
nosti u kreiranju
podsticajnog okruženja i pružanja adekvatne podrške razvoju darovitosti.
U zavisnosti od društveno-ekonomskih, socio-kulturnih i drugih uslova
života porodice, mogu
ć
nosti i razvijenosti porodi
č
nih funkcija, stabilnosti i karaktera
odnosa u porodici, te sposobnosti roditelja da ostvaruju sve složenije funkcije,
porodica se javlja kao pozitivan ili negativan
č
inilac podsticanja darovitosti.
U tom kontekstu prezentuju se rezultati teorijsko-empirijskog istraživanja o
porodici kao nezaobilaznom
č
iniocu podsticanja darovitosti dece i izbora njihovog
zanimanja, što se odražava na njihovo (ne)zadovoljstvo ste
č
enim obrazovanjem,
profesionalni razvoj, vrednosne orijentacije i zadovoljstvo životom uopšte. Posebno se
osvetljava problem podsticanja darovitosti i izbora zanimanja dece lišene roditeljskog
staranja i normalnog porodi
č
nog života.
Klju
č
ne re
č
i
: porodica, darovitost, izbor zanimanja, deca bez roditeljskog
staranja, SOS De
č
je selo.
_______________________________________________________
Brojni teoreti
č
ari upravo porodicu, kao socijalno-pedagoški,
psihološki i ekonomski entitet, smatraju najodgovornijom za
otkrivanje i razvoj darovitosti dece. Njene realne mogu
ć
nosti,
me
đ
utim, variraju u zavisnosti od uticaja šireg društvenog konteksta
koji se prelamaju i kroz modele porodi
č
nog življenja. Me
đ
u
najzna
č
ajnije varijable naj
č
eš
ć
e se ubrajaju društveno-kulturni
kontekst porodice i socio-ekonomski sistem, posebno socio-
ekonomski uslovi (Fraiser, Georgievski, Douglas, Guilford, Bradly,
Wolf, Stevanovi
ć
, Kvaš
č
ev, Flere, Kuzmanovi
ć
i dr.), te
č
inioci
1
Rad je nastao kao rezultat istraživanja u okviru nau
č
no-istraživa
č
kog projekta
“Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u Srbiji” br. 149009, finansijski
podržanog od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije u periodu 2006-2010.
godine.
D
r Olivera Gaji
ć
, Biljana Lungulov, mr Ljiljana Pižurica:
PORODICA ...
_____________________________________________________________________
porodi
č
ne sredine, kao što su: struktura porodi
č
nih odnosa,
stabilnost
i karakter odnosa u porodici, ponašanje roditelja prema deci,
porodi
č
na klima, vaspitni stil roditelja, i dr. (Nikoli
ć
, 1998). U tom
smislu, Z. Golubovi
ć
(1981) naglašava slede
ć
e momente:
1.
Materijalni i kulturni uslovi porodice koji odre
đ
uju stepen
mogu
ć
nosti ispunjenja potreba i aspiracija, sklonosti i
sposobnosti
č
lanova.
2.
Struktura i karakter porodi
č
nih odnosa. S obzirom da struktura
porodice u velikoj meri odre
đ
uje i karakter porodi
č
nih odnosa,
ova dva
č
inioca deluju povezano proizvode
ć
i zajedni
č
ko
dejstvo na proces socijalizacije.
3.
Karakteristike li
č
nosti samih roditelja su tako
đ
e zna
č
ajan
č
inilac tj. što su roditelji kao li
č
nosti zreliji i izgra
đ
eniji
utoliko
ć
e manje projektovati sebe u procesu socijalizacije i
nastoja
ć
e da upoznaju svoje dete i da mu pomognu da razvije
vlastite dispozicije.
To zna
č
i da obim i kvalitet delovanja porodice na
podsticanje darovitosti dece nisu determinisani samo namernim,
svesnim vaspitnim uticajem, ve
ć
i njenim objektivnim društveno-
ekonomskim te kulturno-obrazovnim statusom. Tako
đ
e, treba ista
ć
i
da ve
ć
ina autora presudni uticaj porodice na podsticaj darovitosti
dece vidi do desete godine života, isti
č
u
ć
i kako se u periodu
adolescencije ova situacija menja, pošto se menjaju odnosi izme
đ
u
roditelja i adolescenata.
Porodica ima veoma zna
č
ajnu ulogu, pored podsticanja
darovitosti dece, i u izboru njihovog zanimanja, odnosno podsticanju
njihovih profesionalnih interesovanja i stvaralaštva. Ovo je veoma
kompleksno podru
č
je, jer usled nedovoljno precizno definisane
prirode darovitosti
č
esto dolazi do pogrešnog shvatanja i tuma
č
enja
ovog fenomena i kada je re
č
o profesionalnom razvoju li
č
nosti.
Naime, ukoliko se darovitost shvati kao ukupnost potencijalnih
sposobnosti, ostaje otvoreno pitanje uticaja nekognitivnih
komponenti li
č
nosti, koje ina
č
e veoma zna
č
ajno uti
č
u na na
č
in
ispoljavanja i intenzitet dispozicije darovitosti. Kako su
interesovanja za pojedina podru
č
ja sveukupne ljudske delatnosti
jedna od karakteristika li
č
nosti koja bitno uti
č
e na manifestaciju
darovitosti, posebna pažnja posve
ć
uje se upravo ovim pitanjima.
U toku individualnog razvoja dolazi do promena
profesionalnih želja, što je u skladu sa kognitivnim razvojem i
sazrevanjem li
č
nosti. Profesionalne želje se uskla
đ
uju sa slikom o
sebi tek nakon usvajanja „pojma o sebi“, što je u osnovi Superovog
120
D
r Olivera Gaji
ć
, Biljana Lungulov, mr Ljiljana Pižurica:
PORODICA ...
_____________________________________________________________________
decom zahteva, prvenstveno, poznavanje njihovih potreba i
interesovanja. Darovita deca i mladi imaju specifi
č
ne potrebe.
Poznavanje ovih potreba omogu
ć
ava pravilno i dobro odmereno
podsticanje i odabiranje onih sadržaja i programa koji
ć
e omogu
ć
iti
osloba
đ
anje de
č
jih potencijala. Optimalno su odmereni oni programi
koji su „na nivou detetove darovitosti i talenta“ (
Đ
or
đ
evi
ć
, 1997).
Svoje potrebe daroviti mogu zadovoljiti samo u onoj meri u
kojoj socijalno okruženje stvara klimu koja podsticajno deluje na
ispoljavanje njihovih stvarala
č
kih potencijala. Nažalost, u praksi je
sve prisutnije shvatanje da osnovne teško
ć
e u razvoju darovitih leže,
najpre u neskladu potencijalnih mogu
ć
nosti darovitih i spremnosti
sredine da ih prihvati, razume i podrži (Nikoli
ć
, 1998). Pri tome su
veoma važna rana iskustva i aktivnosti dece u porodici. Loši
porodi
č
ni uslovi i
č
este emocionalne traume mogu da inhibiraju
razvoj stvarala
č
kih sposobnosti dece.
Postoje brojni uzroci koji dovode do poreme
ć
aja odnosa u
porodici; to mogu biti uzroci ekonomske prirode (nezaposlenost,
niska primanja...), uzroci subjektivne prirode (razlike u karakteru,
ponašanju, navikama, godinama starosti i sl.), uzroci koji leže u
poreme
ć
aju fizi
č
ke, mentalne ili psihi
č
ke strukture li
č
nosti
(invaliditet, bolesti centralnog nervnog sistema i dr.), uzroci koji leže
u asocijalnim navikama i asocijalnom ponašanju
č
lana porodice
(vaspitna zapuštenost, kriminalitet, narkomanija, alkoholizam itd.).
Porodice koje nemaju nikakvih problema zaista su retke. Ekerman
(Ackerman, 1987) je ponudio shemu na osnovu koje je mogu
ć
e
odrediti stepen (ne)uspeha porodice u rešavanju svojih problema:
a)
porodica se suo
č
ava sa svojim problemima, ta
č
no ih definiše i
postiže realisti
č
ko rešenje.
b)
porodica je nesposobna da postigne realisti
č
ko rešenje, ali
može da vlada problemom i istovremeno sebi daje više
vremena za pronalaženje rešenja.
c)
porodica je nesposobna da prona
đ
e efikasno rešenje, na
neuspeh odgovara nepromišljenim ponašanjem, ponekad žrtvu
traži u porodici ili van nje.
d)
porodica niže neuspehe, što vodi dezorganizaciji porodi
č
nih
veza.
M. Goldner-Vukov (1988) smatra da postoje funkcionalne i
disfunkcionalne porodice, pri
č
emu funkcionalnost porodice zavisi
od odnosa koji postoji izme
đ
u
č
lanova porodice, ali i relacija izme
đ
u
porodice i društva. Disfunkcionalnom porodicom se smatra ona koja
nije u stanju da se prilagodi novonastalim uslovima života. U
122
D
r Olivera Gaji
ć
, Biljana Lungulov, mr Ljiljana Pižurica:
PORODICA ...
_____________________________________________________________________
disfunkcionalnim porodicama nastaju dodatni problemi koji dovode i
do lišavanja dece roditeljskog staranja. Ovakve situacije naj
č
eš
ć
e
nastaju usled razvoda braka roditelja, odlaska roditelja na privremeni
rad u inostranstvo, bolesti roditelja, hospitalizacije roditelja, smrti
jednog (ili oba) roditelja i dr.
Deca lišena roditeljske ljubavi i funkcionalnog porodi
č
nog
života imaju niz specifi
č
nih problema u psiho-socijalnom razvoju.
Oni naj
č
eš
ć
e prolaze kroz niz traumatskih okolnosti, zbog lišavanja
osnovnih bioloških, socijalnih i emotivnih podsticaja. Njih prati i
ose
ć
aj niže vrednosti,
č
esto se zatvaraju u sebe i ne umeju da
sklapaju društvene veze.
Iz gore navedenih konstatacija možemo zaklju
č
iti da
mogu
ć
nosti porodice, na makro i mikro nivou, u kreiranju
podsticajnog okruženja i pružanja adekvatne podrške razvoju
darovitosti i izboru zanimanja dece – varijaju od veoma
podsticajnog, pozitivnog i ohrabruju
ć
eg do, nažalost, inhibiraju
ć
eg.
Stoga smo želeli da, u kontekstu jednog šireg polja teorijsko-
empirijskog prou
č
avanja
2
,
ispitamo ulogu porodice u podsticanju
darovitosti i izbora zanimanja dece i mladih, odnosno ustanovimo da
li postoje razlike izme
đ
u ispitanika sa razli
č
itim socio-demografskim
karakteristikama (razli
č
ite strukture porodice, odnosno ispitanika iz
potpunih porodica i ispitanika lišenih roditeljskog staranja,
smeštenih u SOS de
č
ja sela) u pogledu obrazovnog statusa,
profesionalnih i vrednosnih orijentacija, te zadovoljstva životom
uopšte
.
Cilj istraživanja
formulisan je na slede
ć
i na
č
in: ispitati u
kojoj meri su ispitanici sa razli
č
itim socio-demografskim
karakteristikama zadovoljni svojim obrazovnim statusom, kakve su
njihove profesionalne i vrednosne orijentacije, odnosno koliko su
zadovoljni životom uopšte, te da li me
đ
u njima postoje zna
č
ajne
razlike.
2
Re
č
je o me
đ
unarodnom, dugoro
č
nom istraživa
č
kom projektu „TRACKING
FOOTPRINTS“ (Pra
ć
enje otisaka) u organizaciji Herman Gmainer Akademie iz Be
č
a,
koji realizuju SOS De
č
ja sela u cilju podrške organizacionom razvoju na
internacionalnom nivou i pružanja doprinosa stvaranju boljih životnih uslova za decu
iz
č
itavog sveta. Navedeni projekat implementiran je u periodu 2006-2008. godine u
Srbiji (SOS De
č
je selo „Dr Milorad Pavlovi
ć
“ u Sremskoj Kamenici) u skladu sa svim
predvi
đ
enim metodološkim i organizacionim standardima.
123
