ЗАВРШНИ РАД
Област:
Здравствена нега у хирургији 1
Тема:
Здравствена нега оболелих од тумора бубрега, мокраћовода и
мокраћне бешике
Ментор:
Прим. др сц мед Момир Јовановић
професор струковних студија
Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Садржај
1.0.Увод.................................................................................................................................1
1.1.Теоријске основе...........................................................................................................3
1.1.1.Анатомске карактеристике уринарног тракта..........................................................3
1.1.2.Анатомија бубрега...................................................................................................... 5
1.1.3. Анатомија мокраћовода и мокраћне бешике...........................................................8
1.1.4.Тумори бубрега......................................................................................................... 13
1.1.5. Карцином мокраћне бешике...................................................................................16
1.1.6.Тумори мокраћовода.................................................................................................19
1.1.7.Клиничка слика тумора бубрега, мокраћовода и мокраћне бешике....................20
1.1.8.Дијагностика тумора бубрега, мокраћовода и мокраћне бешике.........................21
1.1.9. Терапија тумора бубрега, мокраћовода и мокраћне бешике...............................22
1.1.10. Здравствена нега пацијената са туморима бубрега, мокраћовода ........................
и мокраћне бешике.............................................................................................................23
2.0 Циљ истраживања..................................................................................................... 25
3.0 Методологија истраживања.....................................................................................26
4.0 Резултати истраживања............................................................................................27
5.0.Дискусија.....................................................................................................................39
6.0. Закључак.....................................................................................................................41
7.0. Литература..................................................................................................................42
8.0. Прилози.......................................................................................................................43
9.0. Биографија..................................................................................................................46
2
Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Само једно безболно мокрење крви је обавезан разлог за јављање
урологу.Тумор мокраћне бешике спада међу најчешће туморе код човека. Јавља се
чешће у старијој животној доби. Тумор у мокраћној бешици се у вечини случајева
може успешно уклонити операцијом кроз мокраћни канал. Сама операција траје 15-
60 минута и пацијент сутрадан или прекосутра иде кући. Након операције,
неопходно је да се пацијент редовно контролише у одређеним временским
интервалима, јер постоји висок ризика да се тумор појави поново. Треба нагласити
да даљи ток болести и судбина пацијента зависи од тога како је урађена прва
операција тумора, тј. од искуства уролога који је изводи. Тумори на бубрегу или
мокраћним путевима између бубрега и бешике захтевају отворену операцију. Они
изискују нешто дуже задржавање у болници.
3
Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
1.1.Теоријске основе
1.1.1.Анатoмске карактеристике уринарног тракта
Мокраћна бешика је слузокожно-мишићна кеса и има двоструку улогу. Са
једне стране, мокраћна бешика представља резервоар за мокраћу, у коме се мокраћа
задржава између два акта мокрења (mictio), а њена друга улога је омогућавање
евакуације мокраће у спољну средину путем мокраћне цеви. Мокраћа из бубрега
долази у бешику путем десног и левог мокраћовода (urether). Мокраћна бешика се
постепено пуни, њени су зидови врло растегљиви, па због тога капацитет бешике
који изазива потребу за мокрењем варира од 150-500 cm3 (у просеку износи око 300
cm3 ) и тек када зидови бешике буду довољно растегнути, долази до активирања
рефлекса мокрења, који доводи до пражњења бешике путем мокраћне цеви (urethra).
Максимални капацитет мокраћне бешике може да достигне чак 2-3 литра ако се
пуњење бешике одвија споро и нешто је већи код жена него код мушкараца.
Мишићни омотач бешике (pars muscularis) је грађен од глатких мишићних влакана
која су нејасно распоређена у три слоја: спољашњи, унутрашњи и кружни. Сва три
мишићна слоја формирају заједно m.detrusor vesicae који својом контракцијом
доводи до повећања притиска унутар бешике и пражњења бешике. У пределу
тригонума бешике мишићни снопови су груписани у два слоја, површни и дубоки,
формирајући посебне мишиће – mm.trigoni vesicae. Ови мишићи затварају
унутрашњи отвор уретре (ostium urethrae internum) и без утицаја воље спречавају
пражњење мокраћне бешике између микција. У контроли мокрења, осим наведених
мишића, учествује и спољашњи сфинктер уретре (m.sphincter urethre externus) који
својим вољним опуштањем дозвољава пролаз мокраће у току мокрења. Мокраћна
бешика је инервисана од парасимпатикуса (m.detrusor vesicae), симпатикуса
(mm.trigoni vesicae) и стидног живца (n.pudendus) који инервише спољашњи
сфинктер уретре. Аферентна парасимпатичка влакна карличног сплета (plexus
pelvicus s. hypogastricus inferior) су nn.erigantes (nn.splanchnici s.radix parasympathica).
5
Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
1.1.2.Анатомија бубрега
Бубрег је паран орган у склопу уринарног система, који лучи и колектује
мокраћу. Уриномсе из крвне плазме одстрањују продукти метаболизма (уреа,
креатинин, мокраћна киселина и други),који на организам делују токсично, те се на
тај начин обавља функција депутације, односноуклањања, која има есенцијални
значај за организам. Осим наведеног, бубрези уклањају изкрвне плазме вишак
материја, који представљају нормалне састојке крви, али се понекад налазе
усувишку, те ремете равнотежу унутрашње средине организма (јони натријума,
калијума и други).Бубрег поседује и способност синтезе неких хормона
(ангиотензин, еритропоетин).Укупна количина паренхима оба бубрега, под
нормалним околностима знатно превазилазифункционалне потребе организма.
Наведена чињеница је веома битан параметар у урологији, штозначи да губитак
једног бубрега неће пореметити укупну функцију, ако је очувана
фукционалнаспособност другог бубрегa.
Бубрег је орган црвеносмеђе боје, чвршће конзистенције, а облика зрна
пасуља. Тежак јеоко 140 грама, висине 10-12 цм, ширине 5 цм, а дебљине 2-3цм. Има
две стране, предња (facies anterior) и задња (facies posterior), два пола, горњи и доњи,
(polus extremitas superior et inferior) и две ивице, спољашњу (margo lateralis) и
унутрашњу (margo medialis). На срединиунутрашње ивице бубрега се налази
унутрашњи отвор или хилус бубрега (hilusrenalis), путем којегпролази судовно-
мокраћна петељка, ка средишњем делу бубрега (sinus renalis). Унутрашња
ивицадесног бубрега је у односу са доњом шупљом веном, а унутрашња ивица левог
бубрега сааортом абдоминалис. На горњем полу лежи надбубрежна жљезда, а доњи
пол десног бубрега је удаљен од cristae iliacae 3 цм, а доњи пол левогбубрега 5 цм.
Горњи полови оба бубрега суудаљени 8 цм, а доњи полови 12 цм.
