Пољопривредна и медицинска школа
Бијељина
Матурски рад
Тема
:
Преоперативна припрема болесника
Ученик:
Ментор:
Александра Малешевић Сњежана Станковић
Бијељина,2018. Године
4
Преоперативна припрема болесника
Александра Малешевић
Преоперативна припрема болесника је битан дио хируршког лијечења. Елективне
операције треба да буду извршене под оптималним условима са пуном психичком и
физичком припремом болесника. Болесник треба да буде обавјештен о разлозима због
којих се оперативни захват врши, као и о томе шта се планира и каква прогноза моће да
се очекује. Хирург треба да укаже на трајање лијечења и период опоравка (боловања).
Слика број 1. Психолошка преоперативна припрема болесника
Предвиђања о вјероватним деформитетима и инвалидности треба да буду разјашњена
пре операције, посебно у случају планирања ампутације или извршења артифицијалне
стоме. Пре сваке операције неопходан је пристанак болесника, који мора бити потпуно
обавјештен о свему што се предвиђа.
У хитним ситуацијама, посебно када је живот болесника угрожен, све претходно
изњето неће бити у потпуности могуће извршити а и операција моће бити изведена у
мање оптималним околностима него у елективној хирургији.
5
Преоперативна припрема болесника
Александра Малешевић
1.2.ПРОЦЈЕНА ОПЕРАТИВНОГ РИЗИКА
Кардиоваскуларне компликације представљају најчешћи узрок периоперативног
морталитета код не-кардиохируршких операција. Детаљан преоперативни преглед,
процjена ризика и пажљиво осмишљен план анестезије представљају кључне кораке у
периоперативном збрињавању пацијената са нестабилним кардиолошким стањима као
што су нестабилна ангина пеkторис, скорашњи инфаркт миокарда, тешка аортна
стеноза и срчана инсуфицијенција.
Оптимална процјена сваког пацијента зависи од низа фактора везаних за основну
болест, опште стање, удружена, односно пратећа обољења, старост, пол, ухрањеност
итд., алергију и преосетљивост на лијекове, алкохол и пушење.
У укупној преоперативној процјени треба узети у обзир и искуство хируршког тима и
постојеће услове у хируршкој јединици. Мада у хируршкој пракси обично постоје
најнужнији услови за хируршки рад, понекад могу бити испод нивоа идеалне ситуације.
Низ споредних фактора моће утицати на оперативни рад: нема довољно крви,
операциона сала није потпуно спремна у вријеме операције, уобичајени чланови
хируршког и анестезиолошког тима нису на располагању, замене су мање искусне,
интензивна њега не може да прими пацијента послије операције и низ других
могућности.
Ризик од периоперативних компликација зависи од преоперативног стања пацијента,
постојања коморбидитета али и од опсежности и врсте хируршке процедуре. Саме
хируршке процедуре у односу на вjероватноћу нежељеног кардиоваскуларног
догађаја, дефинисаног као ризик од акутног инфаркта миокарда (АИМ) у току 30 дана
након операције, деле се на операције високог, средњег и ниског ризика4 . (Табела 1)
Табела број 1. Оперативни ризик према вјероватноћи настанка
7
Преоперативна припрема болесника
Александра Малешевић
3. ПСИХИЧКА ПРИПРЕМА
Истраживања показују да се психолошки стрес прије операције може значајно
ублажити неким техникама припреме прије захвата. Психолошка припрема за
медицинске поступке укључује низ поступака који служе смањењу тјескобе,
забринутости и потиштености прије поступка, олакшава пацијентима суочавање с
болешћу и прилагодбу на болест. Олакшава и потиче осјећај контроле у стресним
ситуацијама, смањује емоционалне реакције на бол и болест те смањује доживљај
перципиране боли. Такође, може побољшати сурадљивост пацијента и комуникацију
између пацијената и медицинског особља.
Хируршки болесници изложени су већој тјескоби, страху и потиштености од других
пацијената због изложености неизбјежности хируршког захвата који је додатно
оптерећен страхом од боли, анестезије, озљеда и, напосљетку, смрти. Психолошка
припрема пацијената обухвата информирање пацијената о поступку (трајање,
редослијед радњи, очекиваног нивоа нелагоде или боли и слично), моделовање
(најчешће гледањем кратких филмских исјечака), учење стратегија суочавања те
пружање емоционалне подршке.
Предоперативна припрема, у правилу, омогућује боље субјективно подношење
операцијског поступка и постоперацијског тока болести, смањује потребу за
интензивним ангажманом здравствених радника у постоперацијском третману. Тиме
се, заправо, смањује и број дана које пацијенти проведу у болници, што смањује
трошкове лијечења.
Психичка припрема се одвија кроз разговор љекара и медицинске сестре са
болесником ако је са њим могућа сарадња. Ако није могућа сарадња (без свијести,
дезоријентисани, конфузни и са тежим психијатријским дијагнозама) разговор се
обавља са најужим чланом породице:отац,мајка,брат,сестра,брачни пар и пунољетни
син или кћерка.
