коронарним оклузивним болестима, при чему се мисли на смањење коронарних
(срчаних) артерија који доводе до познатих болести – Angina pectoris, и Infarctus
myocardii. Колики је њихов значај, може се закључити из података да су болести срца и
крвних судова водећи узрок смртности.
У основи ових болести је атеросклероза, односно стварање наслага (плакова) на
унутрашњој страни зидног крвног суда, што доводи до њиховог затварања, тако
названих стеноза. Стенозе представљају озбиљан проблем јер ометају нормално
циркулисање крви, а недостатак крви доводи до смањеног снабдевања срчаним
мишићима крвљу и оксидом. У зависности од степена крвног суда и крвног суда који је
захваћен, зависи и клиничка слика. Наиме, ако се коронарна артерија у потпуности
затвори, долази до Infarctus Myocarditis, док у стању делимичног, али непотпуног
сужења, говоримо о Аngini Pectoris.

Када стент, а када By–pass?

За добробит сваког болесника, потребно је донети тимску (конзилијарну) одлуку и
приступити сваком случају индивидуално, поштујући и напред наведене ризичне
факторе. Нека глобална препорука и генерални принцип је да се у стањима благих и
средњих тешких крвних притисака приступа пласирању стента, док комплексни крвни
притисци захтевају оперативну интервенцију (уколико нема ограничења од увођења у
општу анестезију).

By–pass дакле, представља хируршко премошћавање са циљем заобилажења крвних
судова срца. За ова премошћавања, хирурзи користе артерије или вене узете из другог
места из пацијентовог тела,(слика бр. 2) где њихова приступност није неопходна. Ови
крвни судови који се користе у by–pass хирургији су такозвани графтови и, како се
може закључити, разликујемо артеријске и венске графтове.

(слика бр. 2)