Primena fizikalni agenasa u lečenju i rehabilitaciji sportskih povreda

1. UVOD
Fizikalna medicina predstavlja medicinsku disciplinu koja izučava biološko delovanje različitih oblika fizičke energije na čovečiji organizam, kao i primenu fizikalnih procedura radi profilakse, dijagnostike, terapije i medicinske rehabilitacije.
Pod fizikalnom terapijom se podrazumeva lečenje fizikalnim agensima kako prirodnim tako i veštačkim.
Fizikalni agensi ne izazivaju, kao pojedini lekovi, zavisnost niti alergiju, neželjena dejstva se pri pravilnoj primeni izuzetno retko javljaju.

2. PRIMENA FIZIKALNIH AGENASA U LEČENJU I REHABILITACIJI SPORTSKIH POVREDA
Fizikalna terapija se opisuje kao jedna od najstarijih metoda lečenja, a prvi zapisi o njoj se pojavljuju u starom Rimu i Grčkoj. Prirodnim faktorima u svrhu lečenja su se služili i stari Kinezi.
Zahvaljujući napretku i razvoju tehnike, naročito elektronike, aparaturna fizikalna terapija je doživela veliku ekspanziju. Fizikalna terapija se takođe koristi i u toku postoperativnog oporavka. Može se koristiti kao jedino sredstvo lečenja ili u kombinaciji sa drugim metodama.
Fizikalna terapija predstavlja metodu lečenja koja se koristi prilikom problema koji ograničavaju kretanje, pokret i otežavaju kvalitet života i obavljanje svakodnevnih zadataka i aktivnosti. Njenom primenom ublažavamo bol, poboljšavamo funkcionisanje lokomotornog aparata.
Nakon pregleda, formira se individualni program za svakog pacijenta, Cilj je kao što je pomenuto, smanjiti bol i obnoviti funkcionisanje u što je većoj meri moguće. Cilj je takođe poboljšati pokretljivost zglobova i vratiti fleksibilnost mišićima kao i snagu, izdržljivost, koordinaciju i ravnotežu.
U većini slučajeva, fizikalna terapija podrazumeva neki oblik vežbi. Mogu biti vežbe istezanja, jačanja, vežbe sa lakim opterećenjima, hodanje i slično. Takođe je moguće napraviti program koji bi pacijent pratio i kod kuće.
Ciljevi fizikalne terapije:
• poboljšanje funkcija pojedinih organa,
• sprečavanje nastanka onesposobljenosti kao posledica oboljenja ili povrede,
• smanjenje fizičke nesposobnosti,
• uspostavljanju optimalnog funkcionalnog i radnog kapaciteta.
Neki od zadataka fizikalne terapije su:
• smanjenje ili otklanjanje bola,
• poboljšanje lokalne cirkulacije i metabolizma,
• reparacija i regeneracija tkiva,
• povećanje elastičnosti mekih tkiva,
• regeneracija oštećenih nerava,
• povećanje oslabljene mišićne snage i poboljšanje koordinacije pokreta.
Oporavak nakon povreda – Fizikalna terapija može pomoći prilikom oporavka nakon povreda i prevencije kako se povrede ne bi ponovile. Pomaže prilikom otklanjanja bola u mišićima tetivama ili ligamentima, jača mišiće, povećava fleksibilnost i amplitudu pokreta.
Hronični problemi – Fizikalna terapija olakšava tegobe kod hroničnih problema i može pomoći poboljšanju kvaliteta života. Može značajno doprineti poboljšanju kod Parkinsonove bolesti, spinalne stenoze, artritisa.
Podela fizikalne terapije (prema vrsti primenjenog fizičkog agensa) sa primerima vrsta:
• Elektroterapija (galvanizacija, elektroforeza lekova, dijadinamična struja, tens, interferentna struja sa vakuum masažom, elektrostimulacija)
• Sonoterapija (ultrazvuk, sonoforeza, sonodinator)
• Magnetoterapija (niskim frekvencijama 1-27Hz)
• Fototerapija (infracrveni zraci, bioptron, Rhino Beam)
• Laser (constant. Puls. Lesa 2005)
• Termoterapija (parafin, heat paec)