Prirodno geografske osnove razvoja turizma Italije

 
1. UVOD

Turizam je fenomen, delatnost u koju svake godine treba ulagati, jer gosti traže i očekuju sve više i više, a konkurencija je sve veća i veća. Možemo ga definisati kao složenu društveno-ekonomsku pojavu novijeg datuma, pa u pravom smislu reči fenomen modernog društva jer je još pre stotinak godina, države uopšte nisu uočavale važnost te pojave i nisu bile zainteresovane da turizam uključe u sastav svoje politike. Tek početkom prošlog veka uočavaju se najpre ekonomski, a kasnije i društveni uticaji kao i pojave. Širenjem potražnje, kako na prostorne, vremenske i druge bitne činioce, turistička ponuda se morala prilagođavati novim mogućnostima i zahtevima savremenog turista. Dakle, turizam nije samo privredna aktivnost, nego je društvena pojava koja ima za cilj humanizaciju slobodnog vremena i unapređenje odnosa među ljudima.
Za diplomski rad je odabran razvoj turizma u Italiji, kao jednoj od eminentnih turističkih zemalja. Osim toga, Italija je zemlja koja nam nije daleka pa mislim da bi i mogla poslužiti nama kao dobar primer razvoja turizma u budućnosti.
Diplomski rad je podeljen na pet delova. U prvom, uvodnom delu, obrazložila sam predmet, ciljeve i metode svog rada. U drugom delu, navela sam opšte uslove razvoja turizma u Italiji. Iznela sam kratak pregled svih aspekata koji su kulminirali povoljnim uslovima za sam razvoj turizma u Italiji: geografije, demografije i ekonomije Italije. Osvrnula sam se na osnovna obeležja i strukturu ekonomije. Treći, ključni deo je razvoj turizma u Italiji koji se sastoji od tri podceline: istorijski kontekst razvoja, faktori turističke ponude i organizacija turizma u Italiji. Pod faktorima turističke ponude navela sam prirodne i društvene atraktivnosti i turističke atraktivnosti po ključnim destinacijama Italije. Takođe sam dala osvrt na promet i veze pa na sam smeštajni kapacitet. Četvrti deo odnosi se na turističku potražnju. Peti deo rada je zaključak u kojem sam formulisala glavnu tezu rada i iznela poslednji osvrt.
U radu su korišćene metoda deskripcije, istorijska metoda, kao i metode indukcije i dedukcije, analize i sinteze.