Priručnik govornih igara

Priručnik govornih igara

Neverbalne igre i aktivnosti

Kod predškolske dece, čiji govor je u fazi razvoja i u najvećoj meri imlicitne prirode (vezan za situaciju i razumljiv ljudima iz najbližeg okruženja), neverbalni govor je utkan u dobroj meri u sve komunikacijske situacije. Zadatak je odraslih da prepoznaju, tumače i adekvatno reaguju na poruke upućene neverbalnim putem. Na taj način može da se uspostavi poželjna komunikacija. S druge strane, primenjujući u radu različite tipove neverbalnih igara i aktivnosti (gestovne igre, igre pantomime, igre pokretima i delovima tela), odrasli razvijaju slična svojstva i kod dece, bliže upoznaju decu i, što je veoma važno, rade na razvoju sposobnosti različitog izražavanja dece. Pored ovoga, primenjujući neverbalna sredstva se čine predmetom igranja, što je veoma povoljno za razvoj stvaralačkih osobina dece.

Igre prepoznavanja i uočavanja različitih signala na sebi i kod drugih: kod deteta, druge dece, kod vaspitačice, roditelja, bake, dede, kod odraslih u okolini, na ulici. Kako pokazujemo kad smo ljuti? Kako kad smo veseli? Kako kad smo zamišljeni? Kako se pozdravljamo? Koje načine pozdravljanja smo uočili? Kako tražimo tišinu?
U okviru su i TUMAČENJA neverbalnih signala. Šta znače ti signali?

Igre oponašanja na neverbalnom planu:
– prikazivanje različitih zanimanja ljudi i pogađanje o kome je reč;
– prikazivanje različitih radnji;
– pričanje priča pantomimom i prevođenje na jezički plan;
– slanje signala: jedno dete izvede pokret, ostala deca prihvataju ( slanje može da se usporava ili ubrzava);
– naizmenično slanje i primanje signala u parovima;
– zasmejavanje drugih neverbalnim porukama;
– prevođenje poznatih priča na neverbalni plan;
– gluma razgovora: Igra se organizuje tako da jedno dete otvata usta, ali ne izgovara reči. Drugo dete treba da dešifruje šta njegov par govori;