ВИСОКА МЕДИЦИНСКА И ПОСЛОВНО-
ТЕХНОЛОШКА
ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У ШАПЦУ
Студијски програм:
Заштита животне средине
Саобраћај и животна средина
-ЗАВРШНИ РАД-
Студент:
Ментор:
Сандра Трифуновић 3_9/2013
мр Славица Илић
Шабац, март 2018.
постављање циљева енвајорментализма и дало могућност да се с тим повезане
теме изражавају научном методологијом, мерењима и терминологијом.
Штавише, холистички приступ проучавању природе подједнако је
заступљен и у екологији и у енвајорментализму... Стање еколошких услова
урбаних средина постало је свакодневна тема којом се бави савремени свет. Све
већа концентрација становништва у градовима и местима са развијеним
комуникацијама, развој и напредак технике и технологије, стална тежња људи
за брзим кретањем, довели су свету у ситуацију да се сукобљава са све
озбиљнијим проблемима загађености атмосфере проузроковане, између
осталог, и моторним возилима.
Саобраћај је битан предуслов функционисања људске заједнице уопште.
Он својим функционисањем ствара услове, утиче и изазива низ позитивних
непосредних и посредних ефеката на привреду и друштво у целини. Међутим,
исто тако, саобраћај негативно утиче на животну средину и ствара низ
нежељених и штетних ефеката.
2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА
Ефикасна дистрибуција робе и промет путника је одувек био важан
фактор за одржавање економске кохезије, још од доба старих царства до
модерних држава данас у свету. Са технолошким и економским развојем,
средства за постизање тог циља су значајно еволуирала. Тако је и развој
саобраћаја у тесној вези са просторним развојем економског система. Читав
историјски период развоја саобраћаја могуће је пратити од преиндустријског до
савремених саобраћајних мређа на поћетку XXI века, а кроз пет великих фаза,
где се свака одликује специфичним иновација у транспортном сектору.
Пре појаве парне машине и иновација у индустријској револуцији крајем
XVIII века, нису постојале никакаве форме моторизованог саобраћаја.
Транспортна средства су се махом везивала за животињску теглећу снагу у
4
копненом саобраћају или за снагу и правац дувања сталних ветрова у
поморском саобраћају. Нова ера у развоју саораћаја била повезана са
индустријском револуцијом и применом парне машине у конструисању
савремених саобраћајних средстава. Зато се у неком историјском развоју
саобраћаја прво издваја период од 1800-1870. године, када се дешавају бројне
иновације, важне и за развој саобраћајног система: парна локомотива
Стивенсона 1812.године и њен први пут од станице Стоктон до станице
Дарлингтон у Енглеској, након чега железнички саобраћај почиње интензивни
развој. [2]
Саобраћај врши негативан утицај на природну средину као и на квалитет
човекове животне средине. То се нарочито огледа кроз: загађивање ваздуха, тла
и воде, повећање буке, претварање природне у техничку средину (разни облици
деградације околине), повећање нечистоће и друго. Све ово доприноси
нарушавању еколошког биланса чиме је отежано одржавање динамичке
равнотеже сложеног система. Загађивање ваздуха емитовањем штетних
материја од моторних возила (угљен-моноксид, азотни оксид, угљоводоник и
др.), чађ и прашина од сагоревања и трења пнеуматика и повећана бука
погоршавају услове живота и негативно утичу на здравље живота људи. [2]
Загађивање околине од саобраћаја није локално везано као загађивање од
индустрије јер су моторна возила мобилна (извор енергије се креће), па постоји
изражен интерес за већу сарадњу и на међународном плану. Произвођачи
возила су већ интервенисали И одређеним конструктивним и другим решењима
допринели да се неповољан утицај смањи (безоловни бензин итд.). Под појмом
вредновање у управљању развојем и експлоатацијом путне мреже подразумева
се процедура оцењивања и одлучивања у систему осмишљавања оптималног
развоја и коришћења путне мреже, укључујући и поступке дефинисања
показатеља и критеријума релевантних за оцењивање и одлучивање. [3]
Процес планирања саобраћајница и процес анализе утицаја на животну
средину морају да буду два комплементарна процеса усаглашена на свим
нивоима са јасном хијерархијском структуром и утврђеним редоследом
5
реконструисане деонице имају трајни карактер и представљају утицаје посебно
интересантне са становишта односа пут - животна средина.
Саобраћај, као последица транспорта људи и материјалних добара,
постаје најсложенији проблем са којим се суочавају савремени градови. Од
бројних неповољности које саобраћај има на животну средину, најзначајнији су
загађивање ваздуха и саобраћајна бука. Све отежанији услови одвијања
саобраћаја последица су наглог повећања броја возила. Основни показатељи
повећања броја возила у односу на број становника у граду је степен
моторизације који са временом све више расте. [3]
Стање саобраћаја и еколошких услова у градовима се непрекидно
погоршава. Изградња саобраћајних површина ни приближно не прати пораст
броја моторних возила. Савремена саобраћајна политика је данас у свету
подређена новој, из екологије произашлој, идеји „одрживог развоја“, која
подразумева рационално коришћење свих природних ресурса на дужи рок.
Природни извори загађивања атмосфере су: дефлација, пожари, вулкани,
космичка прашина, океани, минерални и термални извори аерозагађења и сл.
Природни извори врше највећу емисију тоскичних материја, док је удео
саобраћаја у поређењу са другим изворима најмањи.
Мотори уграђени у возилима, скоро искључиво припадају групи мотора
са унутрашњим сагоревањем који при трансформацији хемијске енергије у
механички рад избацују у атмосферу продукте потпуног или непотпуног
сагоревања. Поред издувне цеви на возилу постоје и други извори загађења, али
је она ипак најзначајнији емитер и проблеми везани за њу су најкомпликованији
и представљају једино право решење проблема смањивања издувних гасова.
Састав гасова у продуктима сагоревања зависи од више фактора од којих су
најзначајнији: начин стварања мешавине горива и ваздуха, конструкциони
параметри мотора, тип и састав горива и сл. Емисије изнад прописаних граница
могу бити проузроковане: [2]
•
неисправношћу или дотрајалошћу мотора,
7
