XX-og  veka  važili  za  apsolutnu  sigurnost,  danas  se  više  ne  mogu  smatrati
naročito sigurnim, te se neretko u savremenim aplikacijama  primenjuju  metode
salting - a kako bi se uslovno povećala sigurnost štićenih podataka.

Ukoliko se planira integracija softvera za e-učenje, veoma je važan

pravilan odabir okruženja (servera) na kome će on biti integrisan.

U nastavku su iznete neke osnovne karakteristike za tri moguće

kategorije:

Slika 1. Tipovi Web Host-ova

Strana 5

Seminarski Rad Spahic Jusuf

1.1

Bezbedni Web serveri

Za bezbednu komunikaciju s čitačem Weba preko SSl-a mogu se

koristiti  Apache,  Microsoft  IIS  i  razni  drugi  besplatni  ili  komercijalni  Web
serveri.  Apache  se  koristi  pod  operativnim  sistemima  iz  porodice  Unix,  i
gotovo  uvek  je  pouzdaniji,  ali  se  malo  teže  podešava  pod  od  IIS-a.  Web
server Apache može se koristi i na Windowsu.

Da bi se mogao koristiti SSL na Web serveru IIS, potrebno je instalirati

IIS, generisati  par  ključeva  (javni  i  privatni)  i  instalirati  svoje  sertifikate.  Za
upotrebu  SSL-a  na  serveru  Apache,  neophodno  je  instalirati  paket  OpenSSL  i
uveriti  se  da  je  modul  mod_ssl  aktivan  tokom instaliranja serverskog softvera.

Upotrebom komercijalne verzije servera Apache mogu se objediniti

sve ove komponente. Već nekoliko godina kompanija Red Hat prodaje takav
proizvod – pod imenom Stronghold – koji je sada deo paketa Red Hat Enterprise
Linux prozvoda.

1.2

Primena SSL-a u procesu zaštite integriteta osetljivih podataka

Web nije bezbedno okruženje. Otvorena priroda Interneta i Web protokola – TCP,
IP i HTTP – omogućila je razvijanje mnogobrojnih alatki koje mogu da
prisluškuju razmenu podataka između čitača i Web servera. Lako se može
presretati saobraćaj u mreži i čitati sadržaj HTTP zahteva i odgovora.

Ovo je bio glavni razlog za kreiranje SSL protokola (Secure Soccet Layer) koji
je osmislila kompanija Netscape da bi omogućila bezbedne komunikacije između
Web servera i čitača Weba. On je prihvaćen kao nezvanični standard za razmenu
poverljivih podataka između čitača Weba i servera.

Dobro su podržane obe verzije SSL-a, i verzija 2 i verzija 3. Na većini web servera
SSL funkcionalnost je ugrađena ili se može uključiti u obliku dodatnog modula.
Internet Explorer i Firefox podržavaju SSL

verzije 3

Mrežni protokol i softver kojim se oni realizuju, obično su ugrađeni u obliku niza
logičkih slojeva. Svaki sloj može da prosleđuje podatke samo sloju iznad i ispod
sebe, i da zahteva usluge od sloja iznad i ispod sebe. Slika 2 ukazuje na taj niz
protokola