SADRŽAJ
UVOD
..............................................................................................................2
1. KVALITET
................................................................................................. 3
2. STANDARDI KVALITETA
.....................................................................6
2.1. P
OJAM
STANDARDA
...............................................................................6
2.2. S
TANDARDIZACIJA
.................................................................................9
2.2.1. Međunarodne organizacije za standardizaciju
...........................
10
2.2.2. Prednosti uvođenja standarda
.....................................................
10
3. INTEGRISANI SISTEMI MENADŽMENTA
......................................12
4. STANDARDI INTEGRISANIH SISTEMA MENADŽMENTA
.......15
4.1. S
ERIJA
STANDARDA
IS0 9000
.............................................................16
4.2. O
SNOVNI
PRINCIPI
MENADŽMENTA
KVALITETOM
............................20
4.3. S
ERIJA
STANDARDA
ISO 14000
..........................................................36
4.4. S
TANDARD
ISO 22000
.........................................................................41
4.4.1. Standard Halal (SIEPA, 2011)
...................................................
44
4.5. S
TANDARD
ISO 26000
........................................................................45
4.6. S
TANDARD
ISO 27000
........................................................................52
4.7. P
ROGRAM
OHSAS 18001
...................................................................48
4.8. S
ISTEM
HACPP
...................................................................................50
ZAKLJUČAK
............................................................................................... 55
LITERATURA............................................................................................... 56
1
UVOD
Cilj svakog preduzeća kao osnovnog privrednog subjekta jeste efikasnost
poslovanja. Ubrzani razvoj nauke, tehnike i tehnologije dovodi do ubrzanog razvoja
tržišta. Sa razvojem tržišta menja se i odnos prema kvalitetu jer kvalitet je centralni deo
tržišnih osnova. U ovoj nelojalnoj borbi za postizanje što bolje pozicije preduzeća na
tržištu i da budemo što konkurentni, zahteva od menadžmenta preduzeća da primene
savremeni pristup upravljanju kvalitetom u sva područja društvene delatnosti.
Postizanje konkurentnosti i efikasnosti, smanjenje troškova i dugoročni održivi
razvoj u celom svetu postiglo se masovnom primenom standarda ISO 9000.
Značaj primene ovih standarda se sastoji u uniformisanju globalnih principa rada
funkcija u preduzeću. Time će da se unapredi i kvalitet proizvoda i usluga u najširem
smislu reči.
Primena ISO 9000 standarda uvodi optimalnu organizaciju u preduzeće, povećava
profit, smanjuje troškove, obezbeđuje tržišnu prednost. Dovoljno razloga da se njima treba
ozbiljno baviti.
Završni rad se sastoji iz četiri poglavlja. U prvom poglavlju obrađen je pojam
kvalitet, prvenstveno sa stanovišta proizvoda i kontrole proizvodnih procesa. U drugom
poglavlju, koje je zajedno sa trećim i težišno poglavlje ovog završnog rada, obrađena je
problematika standarda kvaliteta u integrisanim sistemima, počev od pojma standarda,
preko standardizacije, prvenstveno sa stanovišta međunarodne organizacije za
standardizaciju, do prednosti uvođenja standarda. U trećem poglavlju dato je objašnjenje
integrisanih sistema menadžmenta, kao uvod za obradu sledećeg poglavlja. U četvrtom
poglavlju obrađeni su detaljno standardi integrisanih sistema menadžmenta, počev od
serije standarda ISO 9000, preko ISO 14 i 17.000 pa do sistema HASPP. Na kraju je dat
zaključak sa predlogom daljeg razvoja sistema standarda i mera za upravljanje kvalitetom
u integrisanim sistemima menadžmenta.
2
problema vezanih za kvalitet, ali su Japanci bili ti koji su ovu ideju primenili na pravi
način.
U Japanskoj industriji definišu tri ključne karakteristike upravljanja kvalitetom
koje su stvorile revoluciju, i to:
3
1. masovni edukativni programi za kvalitet,
2. godišnji programi unapređenja kvaliteta i
3. liderstvo top menadžmenta u funkciji kvaliteta.
Najzad je bilo jasno da unapređenje kvaliteta doprinosi direktnoj koristi u smislu
porasta produktivnosti, poboljšanja kvaliteta proizvoda/usluga, smanjenja troškova
poslovanja, motivacije zaposlenih i bolje konkurentnosti na tržištu. Japanci, u znak
zahvalnosti prema Demingovoj saradnji i doprinosu razvoja prakse kvaliteta u Japanu
definišu 1951. godine Demingovu nagradu za kvalitet. U Americi se nešto kasnije javlja
Malcom Baldrige, dok u Srbiji imamo Oskar kvaliteta.
U teoriji i praksi postoje različiti pristupi problematici kvaliteta proizvoda.
Definicija kvaliteta proizvoda, pre svega, zavisi od toga da li proizvod spada u jednu od
sledećih kategorija proizvoda:
- masovni edukativni programi za kvalitet,
- trenutna potrošna roba i
- proizvodna i trajna potrošna roba.
Svaki korisnik različito definiše i ocenjuje kvalitet proizvoda, što zavisi od niza
faktora. Primarni od njih su vaspitanje i obrazovanje korisnika, tradicija i istorijski faktori,
uticaj okruženja, srarost, raspoloženje, ekonomski faktori i drugo. Korisnik želi da kupi
proizvod koji mu mora biti raspoloživ uz željenu prodajnu cenu određenog kvaliteta.
Sa stanovišta proizvodača kvalitet proizvoda može biti dvojak
:
apstraktni i
ekonomski
.
-
Apstraktni kvalitet
u funkcionalnom smislu odnosi se na upotrebnu vrednost
proizvoda za korisnika, dok je
-
Ekonomski aspekt
kvaliteta mnogo širi jer pored upotrebne vrednosti uključuje
i prodajnu cenu proizvoda.
3
Joseph Juran, 1981.
4
Proizvod u savremenoj marketing koncepciji mora da bude, ne samo sposoban da
ostvari ulogu koja mu je namenjena, odnosno da zadovolji određenu čovekovu potrebu,
nego i da korisnik/kupcu bude raspoloživ u svakom trenutku.
Na području svog kvaliteta proizvod može imati
sporadične i hronične mane
.
Priroda
sporadičnih mana
koja zahteva kontrolu. odnosi se na obavljanje odnosno
uspostavljanje prvobitnog stanja. Nasuprot tome
hronične mane
najčešće zahtevaju
promenu prvobitnog stanja.
Proizvod je kvalitetan onda kada odgovara po funkciji, veku trajanja i spoljnim
izgledom. Ovoj definiciji još treba dodati i pouzdanost proizvoda i mogućnost održavanja
njegove upotrebne vrednosti tokom eksploatacije. Toj klasičnoj definiciji kasnije je
pridružena i prodajnu cena proizvoda.
Međutim današnja definicija kvaliteta proizvoda evoluirala je u odnosu na klasičnu
i ona obuhvata čitav niz dodatnih elemenata, kao što su ujednačenost proizvoda,
ravnomernost funkcija, zamenljivost delova, prilagođenost svrsi i dr.
4
Sam pojam „kvalitet“ našao je brojne definicije koje se protežu od udovoljavanja
zahteva i željama kupaca/korisnika do proizvodnje bez (odnosno sa minimalnim brojem)
grešaka. Prema jednoj od definicije, procena kupca je jedina mera kvaliteta, no ako
uzmemo u obzir da su mišljenja kupaca subjektivna, kvalitet gubi svoju apsolutnost te ga
treba razumeti relativno.
5
Standard JSO 8042:1994 kvalitet definiše kao skup svih
karakteristika nekog entiteta koje se odnose na njegovu mogućnost da zadovolji iskazane
potrebe i potrebe koje se podrazumevaju, Prema standardu IS0 9000: pod pojmom kvalitet
podrazumeva nivo do kojeg skup sopstvenih karakteristika ispunjava zahtev.
Definicija kvaliteta sa aspekta, proizvođača i aspekta korisnika
:
6
-
Sa aspekta ponude
– Proizvođača, predstavlja usaglašenost sa zahtevima tj.
pravilima procedure proizvodnje ( sa datom specifikacijom).
-
Sa aspekta korisnika
, kvalitet predstavlja ukupnost karakteristika proizvoda
koje imaju sposobnost da zadovolje izrečene i implicirane potrebe.
David Garvin nam predstavlja skup karakteristika kao osam dimenzija
kvaliteta iz ugla potrošača
:
4
Grupa autora, Integralno upravljanje kvalitetom proizvoda, FON, Beograd, 1983
5
Stanković, R., ’’Upravljanje kvlitetom“, VPŠ Čačak, Beograd, 2008.
6
Rečnik „Ekonomija od a do ž“, 2002.
5
Odluka da se izradi neki standard proističe iz volje da se suočimo sa problemima
koji se ponavljaju.
Standard stvara uslove za serijsku i masovnu proizvodnju i tako omogućava
smanjenje troškova, odnosno cene proizvoda, kao i obezbeđenje širenja znanja u oblasti
konstrukcije, tehnologije, proizvodnje i marketinga. Iako je uticaj standarda u
svakodnevnim aktivnostima često nevidljiv, oni čine ogroman doprinos u gotovo svim
aspektima našeg života. Svi mi unapred podrazumevamo da ce proizvod koji kupimo
kvalitetom odgovarati našim zahtevima, da će biti kompatibilan sa uređajima koje već
posedujemo. da će ispunjavati pretpostavljene kriterijume bezbednosti, pouzdanosti i
efikasnosti, kao i obezbeđivati svaku od tih pogodnosti po odgovarajućoj ceni.
Standardizacija je kolektivni postupak. To je definicija pravila u odnosima između
partnera. Standardi stvaraju ambijent demokratskog reda u datom kontekstu, Standardima
se određuju zajedničke osnove za napredovanje. Istina je da se sve ne može napisati, ali
standardi nemaju nameru da odrede univerzalna rešenja, oni samo daju neke opšte
prihvaćene i priznate orijentire, važne za napredovanje.
Primena standarda nije obavezna, osim ako to nije određeno tehničkim ili drugim
propisom donošenim za izvršavanje zakona. Oni se isključivo odnose na karakteristike
proizvoda ili na tehničke zahteve, koje proizvodi ili postupci treba da ispune da bi se
ispunili izvesni standardi. Zbog toga se oni i razlikuju od tehničkih karakteristika, to su
dva pojma. Tehnički propisi su dokumenta putem koji se nalažu tačno određene
karakteristike proizvoda ili postupka koji je vezan za određeni proizvod i procesa njegove
proizvodnje, uključujući i obavezne administrativne procedure. Oni mogu podrazumevati i
korišćenje izvesne terminologije, simbola, pakovanja, obeležavanja ili etiketiranja, Po
prirodi su obavezni jer njihovo donošenje je pod isključivom nadležnošću države i oni su
deo zakonodavstva. Oni pokrivaju dva bitna aspekta:
-
Karakteristike proizvoda
- koje određuje kakav proizvod mora da bude,
-
Administrativne procedure
– koje označavaju kakvu proceduru isporučilac ili
dobavljač robe mora da poštuje. Ove procedure su postavljene da bi se postigao
tačno određeni cilj (npr. zaštita okoline).
Šta je drugo neki standard do podeljeno (svima na raspolaganju) tehnološko
znanje. Standard objedinjava iskustva raznih stručnjaka i raznih organizacija da bi ih
stavio na raspolaganju većini.
7
