Trovanje Živom

Živa je srebrnasto beli metal u tečnom stanju koji već na sobnoj temperaturi isparava. Gradi uglavnom dobro rastvorljiva dvovalentna jedinjenja. U prirodi se nalazi u obliku sulfida (Cinabarit) čijom preradom se dobija elementarna živa. Živa sa drugim metalima gradi legure – Amalgame (najpoznatiji sa srebrom, zlatom i kalajem).
Živa se može naći u:
1. U rudnicima cinabarita i pri metalurškom dobijanja elementarne žive iz cinabarita
2. Pri proizvodnji filca i šešira
3. U industriji boja, porcelana i elektromaterijala
4. Industrija mernih instrumenata – termometri, barometri i dr.
5. Proizvodnja živinih i flurescentnih svetiljki
6. Postrojenja za proizvodnju hlora zasnovana na hidrolizi NaCl, gde se kao katoda koristi živa
7. U metalurgiji za dobijanje srebra i zlata iz rude
8. Proizvodnja i primena živinih amalgama – sa srebrom, zlatom, bakrom i kalajem
9. Kao fungicid – za zaštitu semena, drveta, boja, lakova, paira, konzervisanju biljaka i životinja 10. Za proizvodnju detonatora (Živin fulminat)
11. U famaceutskoj industriji i medicini.

2. CILJEVI
Ciljevi ovog rada su:
1. Utvrditi biološki značaj žive
2. Prikazati načine lečenja

3. METODOLOGIJA

Podaci su prikupljeni pregledom pisane i internet literature iz oblasti toksikologije i medicine.

4.1. IZVORI EKSPOZICIJE
Najznačajniji izvor profesionalne ekspozicije elementarnoj Hg jesu postrojenja za proizvodnju Cl2 zasnovana na hidrolizi NaCl, pri čemu se kao katoda koristi Hg. U ovim postrijenjima se upotrebljavaju velike količine Hg, i do nekoliko tona. Takođe proizvodnja i priprema živinih amalgama predstavlja značajan izvor profesionalne ekspozicije. Sublimat žive (HgCl2 ) se koristi kao fungicidna komponenta u impregnaciji drveta i kao aditiv s fungicidnim svojstvima u konzerviranju biljaka i životinja. Živin fulminat (Hg(CNO)2 ) se upotrebljava u vojnoj industriji za proizvodnju detonatora.
Ova jedinjenja (merkurafen i panogen) se u obliku preparata koriste u impregnaciji pšeničnih zrna koja služe za setvu. Ovi preparati pored tog što uništavaju parazite gljiva (kukolj), utiču i na klijavost semena.