U ovom radu pišem o uticaju spoljne trgovine na privredni razvoj
nacionalne ekonomije.
Spoljna trgovina je široka oblast u kojoj djeluju razni subjekti kao
što su države, međunarodne organizacije, preduzeća.
Tu se manifestuju njihovi različiti sukobi ili paralelni interesi i veze
koje se uspostavljaju zbog trgovine.
Odavno je otkrivena povezanost između ekonomske aktivnosti,
pogotovo međunarodne trgovine i međunarodne politike.

Spoljna politika značajno utiče na međunarodnu ekonomiju preko
mjera i instrumenata koje jedna ili više država preduzima da bi
direktno ili indirektno regulisala odvijanje privrednih veza sa
inostranstvom.
U ovom radu ću iznijeti sve o teoriji spoljne politike,
spoljnotrgovinskoj politici, zavisnosti privrede od spoljne trgovine,
uticaju spoljne trgovine na domaći proizvod tj. o uticaju uvoza na
domaći proizvod I funkciji uvoza, o multiplikatoru spoljne trgovine,
elastičnosti u spoljnoj trgovini, o carinama kao instrumentima
spoljne politike, uvoznim kvotama i spoljnotrgovinskim dozvolama.

EKONOMSKE INTEGRACIJE NACIONALNIH EKONOMIJA

(poboljsanje medjunarodne trgovine-poslovanja)

Odredjeni oblici ekonomskih povezivanja izmedju zemalja javljaju
se u 19.vijeku,iako se stvarni nastanak regionalnih ekonomskih
integracija ostvaruje poslije Velike ekonomske krize i drugog
svjetskog rata,tj.u 20.vijeku. Sa stanovišta makroekonomije,efekti

Sljedeći viši oblik integracije je zajedničko tržište.U zajedničkom
tržištu su integrisana i tržišta faktora proizvodnje tj.tržište rada i
tržište kapitala. Najviši oblik regionalne ekonomske integracije
predstavlja ekonomska unija.Pored elemenata carinske unije, ona
sadrzi:monetarnu uniju,koordinaciju nacionalnih ekonomskih i
socijalnih politika,spoljne i bezbjedonosne politike,jedinstvenu
politiku prema trećim zemljama,usaglašeno zakonodavstvo.
Strukturno prilagodjavanje je sastavni dio procesa privrednog
razvoja ,i samih integracija,koje u mnogome utiču na razvoj same
ekonomske saradnje država.Strukturno prilagodjavanje ne
karakteriše samo nerazvijene zemlje,već i visoko razvijene tržišne
ekonomije. Kada je o zemljama centralne i istočne Evrope riječ,
samim tim i Srbije,politika strukturnog prilagodjavanja,pored
oživljavanja rasta i stvaranja tržišnog privrednog sistema mora
rješavati

probleme nezaposlenosti,niskih plata i pogoršanja uslova

rada,zatim rastućih nejednakosti u dohotcima i porasta
siromaštva,kao i pogoršanje usluga socijalnog osiguranja i zaštite.
Osnovni cilj politike strukturnog prilagodjavanja privrede je
podsticanje razvoja sektora i grana za koje u zemlji postoje
najpovoljniji uslovi za razvoj i koje mogu na bazi raspoloživih
faktora proizvodnje dostići najviši nivo efikasnosti i konkurentnosti
na osnovu nižih cijena i istovremeno boljeg kvaliteta.Promjeni
strukture privrede,unaprijedjenju konkurentnosti i povećanju