Дипломски рад
Предмет:
Тема дипломског рада: Високотехнолошки криминал
У Београду, јун, 2016.
2
Садржај
дипломског
рада
Увод
...
О криминалу
1.
Шта подразумева појам криминал
1.1.
Криминал као наука
1.2.
Дефинисање појма криминал и криминологија
1.3.
,
Криминалац починитељ криминалних радњи
1.4.
Облици криминала
2.
Историја криминала и његов настанак
2.1.
Превенција криминалитета кроз историју
2.1.1
Платон
2.1.2.
Аристотел
3.
a
Уводн разматрања високотехнолошког криминала
3.1.
Појам технолошког криминала
3.2.
Дефинисање технолошког криминала
3.3.
Историјски развој високотехнолошког криминала
3.4.
Починитељ технолошког криминала
3.4.1.
Аматери и професионални криминалци
3.5.
Карактеристике високотехнолошког криминала
4.
Класификација високотехнолошког криминала
5.
Облици криминала
5.1.
Политички сајбер криминал
5.1.1.
Сајбер шпијунажа
5.1.2.
Сајбер саботажа
5.1.2.1.
Тројанци
4
6.2.1.
Компјутерски криминал у законодавству САД
6.2.2.
Компјутерски криминал у законодавству Немачке
6.2.3.
Компјутерски криминал у законодавству Аустрије
6.2.4.
Компјутерски криминал у законодавству Француске
6.2.5.
Законске одредбе у другим земљама
6.2.6.
Законске одредбе против високотехнолошког криминала у
Србији
7.
Како се заштитити од високотехнолошког криминалитета
7.1.
–
Безбедност смањење ризика
7.2.
Антивирусна заштита
7.3.
Лажни антивируси
7.4.
Ограничење физичког приступа
7.5.
Лозинке
8. Deep web (
)
дубоки веб
8.1.
Подела садржаја на интернету
8.2.
Чињенице о дубоком Вебу
8.3.
-
Садржај дубоког Веб а
9.
Закључак
9.1.
Борба против високотехнолошког криминала
9.2.
Борба против високотехнолошког криминала у Србији
10.
Литература
5
Увод
О криминалу...
1. Шта подразумева појам криминал
Криминал је назив којим се описују све делатности којима се крше политичке и
моралне норме неког друштва, поготово када је реч о нормама иза којих стоји законска
санкција државе.
1
Повезнаост закона и криминала
Закон је нормативни акт државе који по тачно одређеном поступку у доноси
законодавни орган, најчешће скупштина (парламент). Закон је након устава највиши и
најважнији правни акт и сви други правни акти у држави морају бити с њиме у складу.
Криминал, кршење закона, је поступак, чин, дело кажњиво по закону, злодело. Дакле,
под криминалом се не подразумева кршење оних друштвених правила за која није
предвиђена кривична санкција. Свака друштвена заједница предузима мере за
сузбијање криминала. Те мере се у основи своде на превентивне и репресивне.
Превентивне мере усмерене су на уклањање узрока криминала, док се репресивне
примењују према учиниоцу кривичног дела након што је дело извршено. Ова подела је
релативног значаја, јер и превентивне мере могу садржавати елементе репресије, а с
друге стране репресивне мере по правилу за сврху имају превенцију тј. сузбијање
криминалитета.
1.1. Криминал као наука
Наука која се бави проучавањем криминала се назива криминологија, док се наука која
проучава методе борбе против криминала назива криминалистика.
1
"Crime". Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM. Oxford: Oxford University Press. 2009.
7
потиче од начела легалитета класичне школе према којем свако кривично дело мора
бити јасно и прецизно одређено.
Према ширем схватању
криминалитет подразумева сваку кажњиву радњу односно
понашање које је санкционисано у одређеном правном систему. То значи да се под
криминалитетом подразумева свако противправно понашање које је забрањено у
казненом праву и за које је предвиђена казнена санкција у важећим прописима.
Правно дефинисање криминалитета је доста прецизније и јасније од других
дефинисања, али упркос томе постоје и бројне критике које су упућене овој
дефиницији. Неке од тих критика су да је према овој дефиниције суштина преуска и
недовољна да се објасни криминалитет, као и то да се своди само на правну страну тј.
на алтивности које су инкриминисане у позитивном закону.
Социолошка дефиниција криминалитета
проширује овај појам и на понашања која
не потпадају под појам криминалитета. То значи да је криминалитет шири и обухвата
сва девијанта и асоцијална понашања која представљају одступања од друштвено
прихвтљивих и постављених норми понашања. Примери за то су: просјачење,
алкохолизам, проституција, наркоманија итд.
Социолошко дефинисање криминалитета није јединствено, оно произилази из
различитих приступа, концепција и теорија криминалитета.
Према једнима
, криминалитет подразумева одступање од културних и моралних норми
које важе у једном друштву.
Према другима
, то су понашања која нарушавјау фундаменталне интересе једне
социјалне групе, понашање које значе напад на вредност групе којој они припадају.
Социолошком дефинисању криминалитета упућене су критике. То се односи на
чињеницу да је појам криминалитета дефинисан посве неодређено и конфузно и тиме
га неприхватљиво проширују.
Иако је дефиниција криминалитета подељена на правну и социолошку, постоји
међусобна веза између ове две дефиниције, јер је криминалитет истовремено и правна и
социолошка категорија које се ослањају једна на другу.
1.3. Криминалац, починитељ криминалних радњи
Починитељи криминалних радњих се називају криминалцима. Реч криминалац је
латинског порекла и означава особу која је починила више криминалних, кривично
кажњивих дела и која насупрот казнама наставља да их чини. Схватање да су чинови
попут убиства, силовања и крађе забрањени постоји широм света. Шта прецизно
сачињава криминални прекршај је дефинисано казненим правом дате земље. Док многе
земље имају каталог криминала звани кривични закон, у некима са само општим
правом не постоје такви свеобухватни статути.
