АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ОДСЕК: ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Здравствена нега болесника са Алергијом
Предмет: Здравствена нега у интерној медицини
Ментор: Студент:
Весна Максимовић спец. фарм. предавач Марија Павловић
44/2019
БЕОГРАД, 2020. ГОДИНА
4
1. АЛЕРГИЈЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ
Последњих двадесет година учесталост алергија се удвостручила, а тиме и повећала
свест о тој тихој опасности. Алергија није нова болест. Претпоставља се да најраније
белешке о алергији потичу из Египта, из доба краља Менсеса, између 3640. и 3300. године
пре нове ере. Kраљ Менсес умро је од убода осе. Још један случај из историје (или легенда)
везан је за краља Ричарда III који је вешто искористио своју алергију на јагоде. Kраљ је
намерно појео јагоде, врло брзо добио је јак осип и оптужио је свог противника Лорда
Вилиама Хастингса да је бацио клетву на њега.
За „доказану“ кривицу, у то време, могла се тражити и смртна казна. Римски песник
и филозоф, Тит Лукреције Kар (98. – 55. п.н.е.), посматрао је бурне реакције на уобичајене
ствари које су га окруживале. Пратећи те реакције, дошао је до закључка: „Оно што је
једном човеку храна, другоме може бити отров“. Ипак, модерна ера упознавања алергија
започела је почетком 19. века. Аустријски педијатар Kлеменс вон Пирквет први је 1906.
године употребио реч „алергија“ да би описао чудно стање чији симптоми нису повезани с
неком познатом болешћу.
2. АЛЕРГИЈЕ И АЛЕРГОЛОГИЈА
2.1 Појам алергије
Шта је алергија? Реч алергија долази од грчких речи и значи „другачије реаговање“.
Алергије се јављају када имуни систем човека реагује на страну материју.
Алергије су болест савременог друштва и као такве су присутне у свим старосним
структурама. Алергија је реакција преосетљивости неког органа или целог организма на
поновно уношење антигена. Алергија настаје као последица поновљеног сусрета антигена
са претходно створеним специфичним антителима од стране имунског система. Имуни
систем човека продукује супстанце познате као антитела. Нека од тих антитела штите
организам од нежељених освајача који би могли да доведу до болести или да изазову
инфекцију. Kада нека особа има алергије, њен имуни систем продукује антитела која
5
идентификују одређени алерген као нешто штетно, иако то није. Kада се дође у контакт с
алергеном, реакције имунолошког система човека може да изазове запаљењску реакцију
коже, синуса, дисајних путева или гастроинтестиналног тракта.
Озбиљност алергија варира од особе до особе, а може бити у распону од мањих
иритација до анафилаксије – хитног стања потенцијално опасног по живот. Већина алергија
се не може излечити, јер класицна медицина јос увек нема ефикасан одговор на овај
изазов,нароцито кад се ради о терапији, а број третмана може да помогне и олакша
симптоме алергије.
Бечки дечји лекар фон Пирке је у почетку многе појаве у оболелом телу објашњавао
алергијом. По њему су и многе инфективне болести знак алергијске преосетљивости
организма на разне заразне клице. Он је инкубацибни период код инфективних болести
(време које прође од продора клица у организам до избијања првих знакова болести)
објашњавао временским периодом потребним да организам створи одбрамбене супстанције
против проузроковача болести. Ове новонастале супстанције у организму назвао је он
антителима, а супстанције које изазивају настајање антитела у организму. — алергенима.
Алергијска обољења позната су и описивана од памтивека. Међутим, њихова
суштина откривена је тек у току овога века.
2.2 Врсте алергија
Алергија може бити наследна (ектопијска), код особа са урођеном склоношћу, да на
алергене са којима се свакодневно срећу у животу, стварају специфичну врсту антитела, и
стечена која код појединих особа може настати у току свакодневног живота, након
дуготрајног контакта са свакодневним или новим врстама антигена.
