Zelena  gradnja  predstavlja  gradnju  objekata  korišćenjem  procesa  koji  ostvaruju   minimalne
negativne   uticaje   na   životnu   sredinu  tokom  životnog  ciklusa  objekta,  odnosno  od  nastanka,
dizajna,  projektovanja,  gradnje,  održavanja,  renoviranja,  pa do  rekonstrukcije.  Ovaj  novi  način
gradnje proširuje i dopunjuje klasičan način doprinoseći ekonomičnosti, energetskoj efikasnosti,
trajnosti,  kao  i  komforu  samog  objekta.  Zelena  gradnja  je  poznata  kao  održiv  i  isplativ  način
gradnje. Komponente zelene gradnje su:



Povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije



Efikasno korišćenje vode



Ekološki građevinski materijal i specifikacije



Smanjenje otpada



Smanjenje toksičnih materija



Poboljšanje kvaliteta ambijentalnog vazduha



Pametni rast (smart growth) i održivi razvoj [3].

Zelene zgrade su osmišljene sa ciljem da se uticaj izgrađenog okruženja na zdravlje ljudi i
životnu sredinu (Tabela 1.) smanji kroz:



Efikasno korišćenje energije, vode i drugih resursa



Zaštitu i poboljšanje zdravlja zaposlenih i samim tim povećanje produktivnosti



Smanjenje otpada, zagađenja i degradacije životne sredine

Tabela 1. Uticaji izgrađenog okruženja na životnu sredinu i čoveka

Etape tokom životnog

ciklusa objekta

Resursi

Uticaji na životnu

sredinu

Teške posledice

Izgradnja

Dizajn

Projektovanje

Održavanje

Renoviranje

Rekonstrukcija

Energija

Voda

Materijali

Prirodni
resursi

Otpad

Zagađenje vazduha

Zagađenje vode

Poplave, bujice

Buka

Na zdravlje ljudi

Na prirodu

Degradacija životne sredine

Gubitak resursa

(Američka agencija za zaštitu životne sredine

http://www.epa.gov/greenbuilding/

)

Zelenom   gradnjom   se   postiže   unapređenje   i   zaštita   biodiverziteta   i   ekosistema,   poboljšanje
kvaliteta   vode   i   vazduha,   smanjenje   količine   otpada   i   očuvanje   prirodnih   resursa.   Takođe,
zelenom   gradnjom   se   ostvaruje   kako   ekonomska   (smanjenje   troškova   poslovanja,   kreiranje,
proširenje   i   oblikovanje   tržišta   za   zelene   prizvode   i   usluge,   povećanje   produktivnosti,
optimizacija ekonomskog životnog ciklusa) tako i socijalna korist (poboljšanje uslova za rad i
zdravlje   radnika,   poboljšanje   estetskog   izgleda   objekta,   smanjenje   pritiska   na   lokalnu
infrastrukturu, poboljšanje ukupnog kvaliteta života) [3].

Zelena gradnja objedinjuje široku paletu načina i tehnika gradnje s ciljem smanjenja uticaja koji
građevine imaju na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. U sklopu ove vrste gradnje se često
naglašava upotreba obnovljivih izvora energije (npr. pasivna i aktivna solarna energija, solarne
ćelije za proizvodnju struje), uvođenje održivih materijala u izgradnji zelenih objekata (ponovo
korišćenje materijala, reciklirani materijali ili materijali pravljeni od obnovljivih resursa);
izgradnja zelenih krovova i vertikalnih vrtova, uspostavljanje zdrave životne sredine sa
minimalnim zagađenjem (smanjena emisija) ili efikasno korišćenje vode (korišćenje autohtonih
vrsta biljaka koji opstaju bez dodatnog zalivanja). U ovom radu će biti predstavljene samo neke
od tehnika i načina gradnje koje potpadaju pod zelenu gradnju (zeleni krovovi, primena solarnih
panela i kuće od zemlje) [11].

Zbog   toga   se   kvalitet   unutrašnjeg   prostora   pominje   nekoliko   puta   u   Direktivi,   sa   direktnim
naglaskom da se primenom mera za uštedu energije ne smeju zanemariti komfor i zdravlje ljudi.
Pored   stvarnih   vrednosti   ušteđene   energije   jedne   zgrade   i   uverenja   o   energetskoj   potrošnji,
preporučeno   je   da   se   na   isti   način   daju   i   procenjene   vrednosti   ukupnih   indikatora   kvaliteta
unutrašnjeg   prostora   (toplotna   ugodnost,   kvalitet   unutrašnjeg   vazduha,   osvetljenje,   buka).

Veliki   spektar   pratećih   standarda   koji   se   odnose   na   energetiku   zgrade,   kao   i   na   kvalitet
unutrašnjeg   prostora,   sistematizovan   je   i   pretočen   u   prateću   platformu   Direktive,   kroz   opšti
evropski   standard   EN   15251,   dok   je   u   Direktivi   eksplicitno   naveden   standard   EN   822   za
proračun energetskih karakteristika zgrada [6].