1
UNIVERZITET
FAKULTET
RAD
ZNAČAJ OPERATIVNIH SISTEMA ZA POSLOVANJE
Mentor
Kandidat
Prof. Dr
2015
2
UNIVERZITET
FAKULTET
ZNAČAJ OPERATIVNIH SISTEMA ZA POSLOVANJE
DIPLOMSKI RAD
Student:
Ime prezime:
Status studenta
Matični broj:
Smjer-Departament:
Stepen studija:
Mentor:
Prof. Dr
2015
4
UVOD
Činjenica je da se kroz ceo svet prožimaju IT tehnologije. Nema doma, pogona za
proizvodnju i preradu, društvene ustanove u kojoj nisu našli svoju primenu. Jednostavno,
savremenom poslovnom čoveku život bez računara postao je nezamisliv. Računar poseduje
skoro svaki pojedinac na svetu.
Davne 1990. godine Bil Gejts, osnivač i većinski vlasnik giganta Microsofta-a je
rekao da će se na svakom stolu, u svakom domu na svetu naći bar jedan računar. To je tada
delovalo kao cilj koji je nedostižan, ali danas možemo videti da je Bil Gejts tih godina bio
čovek ispred svog vremena. Danas, kompjuteri se nalaze u svakoj grani industrije, u
bankarskom poslovanju, prevoznim sredstvima.
Današnji život, a i poslovanje se ne može zamisliti bez njih. Da bi se dobila
informacija potrebno je da se obrade podaci. Nekada se to radilo ručno, dok se danas većina
informacija obrađuje na računaru. Klasična obrada informacija je podrazumevalo razmenu i
obradu poslovnih podataka i dokumenata koji su zabeleženi na papiru. Danas, kad nam tu
mogućnost pružaju računari i telekomunikacione tehnologije, poslovanje se mnogo
unapredilo. Smanjili su se troškovi poslovanja, greške koje nastaju pri klasičnoj obradi
podataka. Istovremeno se povećava kvalitet pružene usluge i prodatog proizvoda.
Ako uzmemo jedan od procesa koji se dešava u poslovanju pri naručivanju robe,
videćemo da se svaka narudžbina štampa na štampaču, pakuje u koverat i šalje poštom.
Potom se priprema faktura koja se takođe šalje poštom. Kupac u određenom roku plaća
preko računa svoj dug. Istovremeno, dok se ovi procesi dešavaju u jednoj kompaniji, u
drugoj je potrebno sve ovo ručno prekucati. Koliko se papira, vremena, i ostalih resursa
potroši na kucanje i prekucavanje, za to vreme bi se sigurno mogli sklopiti novi poslovi i više
zaraditi. Razvoj tehnologije ide u tom smeru da eleminiše ove radnje.
Sa razvojom sistemskih i softverskih rešenja, pitanje je vremena kad će jedan servis
zameniti ljude koje obavljaju ove „rudarske poslove“. Komunikacija preko pošte nije bila
idealna, i mnogo vremena se čekalo da stignu potrebna dokumenta za kompaniju. Pojava
faksa, je u mnogome olakšala poslovanje i kompanije su mogle momentalno dobijati svoja
dokumenta kao kopiju. Mana korišćenja faksa, je bila što je uvek jedna osoba trebala da stoji
pored istog i da pušta potvrdan signal za slanje. Takođe u većini slučajeva dokumenta nisu
bila baš čitljiva.
5
Krajem sedamdesetih godina XX veka, javlja se elektronska pošta (e-mail), koja je
polako istisnula fax iz upotrebe. To se desilo devedesetih godina XX veka , kada je i porastao
broj ljudi koji je kompjuterski obrazovano.
E-mail je omogućio korisniku instant razmenu poruka, podata, informacija, kao i
njihovu manipulaciju, sačuvavanje. Danas razmena E-mail poruka nije moguća samo preko
računara, nego i preko telefona. Razvojom interneta i telekomunikacija, nekako se
podrazumevalo da će doći do njihove integracije. Sve dinamičnije okruženje i brži život su
nametnuli tu potrebu korisnicima telefona.
Prve verzije interneta na mobilnim telefonima su podrazumevale provere samo
mobilnih web portala. Sa razvojom mobilne tehnologije su se i razvijale mogućnosti pristupa
internet sadržajima. Sa pojavom prvih pametnih telefona i mobilni operateri su krenuli da
unapređuju svoje ponude paketa i da nude internet kao sastavni deo ponude. Danas
poslovnom čoveku je samo bitno jedno, da bude stalno na mreži i u kontaktu.
Rad je koncipiran u sledeća poglavlja:
Uvodna razmatranja
rada je deo rada u kojem ćemo razmatrati pojavu IT
tehnologije, prvih računara i njhovih istorijski razvoj, pojavu interneta i e-maila kao osnovnih
sredstava za komunikaciju i poslovne aktivnosti bez kojih se posao ne može zamisliti. Kasnije
će biti reči o značaju operativnih sistema za poslovanje.
Poglavlje I
– Operativni sistemi, opšte karakteristike i vrste operativnih sistema: DOS,
WINDOWS, UNIX, LINUX.
Poglavlje II
– Funkcije operativnih sistema, upravljanje sistemskim resursima,
upravljanje izvršavanjem različitih poslova, praćenje rada operativnih sistema, interfejs
između korisnika i računara, načini rada operativnih sistema, pregled operativnih sistema i
programski jezici i aplikativni softver.
Poglavlje III
– Značaj operativnih sistema za poslovanje, računovodstveni aplikativni
softver, finansije, proizvodni menadžment, upravljanje ljudskim resursima, pametni telefoni,
android aplikacije i njihov uticaj na poslovanje.
Zaključna razmatranja
rada namenjena su analizi i interpretaciji svega navedenog u
radu vezana za značaj operativnih sistema za poslovanje.
7
1.2. Vrste operativnih sistema
1.2.1. DOS
Krajem sedamdesetih godina, pre nastanka prvih personalnih računara,
najpopularniji operativni sistemi za mikroračunare bili su CP/M (Control Program for
Microcomputers) i 86-DOS (Disk Operating System). Krajem 1981.godine, kada je IBM
predstavio javnosti svoj prvi personalni računar uz njega je kao opcija ponuđen i operatvni
sistem 86-DOS, u nekoliko izmenjen i nazvan PS-DOS.
2
Pošto je firma Mikrosoft preuzela sva prava na operativni sistem DOS, od 1982.
godine on dobija definitivan naziv MS-DOS (Mikrosoft Disk Operating System). U narednim
godinama Dos stiče veliku popularnost i postaje standard za sve personalne računare.
Tokom godina je menjan i usaglašavan, i to je praćeno redovnim pojavljivanjem novih verzija
ovog operativnog sistema. Dos spada u komandne operativne sisteme u kojima korisnik
unosi tekst komande preko tastature a poruke sisteme korisniku pojavljuju se na ekranu u
vidu teksta. Pored toga, DOS je jednokorisnički i jednoprogramski operativni sistem, zbog
čega je moguć istovremeni rad samo jednog korisnika na jednom programu. Njegova
popularnost je trajala 15 godina, a potom je morao da ustupi mesto modernijim operativnim
sistemima. Ipak, njegovo poznavanje se smatra za osnovu svakog rada sa personalnim
računarom.
1.2.2. WINDOWS
Slika 1. Windows operativni sistemi
2
B. Đorđević, D. Pleskonjić, N. Maček (2004): “Operativni sistemi: UNIX i Linux”, Beograd, str. 65.
