Znacaj saradnje porodice i skole kao faktor prevencije neuspeha ucenika

ZNAĈAJ SARADNJE PORODICE I ŠKOLE KAO FAKTORPREVENCIJE NEUSPEHA UĈENIKA)
Porodica je uzor i model detetu za usvajanje društveno-socijalnih oblika ponašanja i izgradnje osnovnih crta ličnosti. Škola je najvaţnija društvena institucija gde se ti oblici šire i produbljuju, pa iz toga proističe da je saradnja porodice i škole imperativ za uspeh i napredak……..Saradnja porodice i škole treba da se ostvaruje od trenutka kada dete postane polaznik obrazovne ustanove, a nadalje da se produbljuje i doprinese adekvatnom ispunjavanju vaspitno-obrazovnih zadataka.Vaspitanje i obrazovanje su briga i porodice i škole, bez njihovog zajedničkog zalaganja javiće se propusti u postizanju vaspitno-obrazovnih i nastavnih ciljeva i zadataka. Sve ono što porodica podstiče irazvija, škola treba da produbljuje, a sve ono što se u školi razvija porodica treba da podstice.
Da bi saradnja bila efikasna, mora se prvo odrediti njen cilj.Porodica i škola treba saradnju da zajednički planiraju i ostvaruju. Škola kao institucija treba da pored poznavanja učenika, upozna i porodicu iz koje on dolazi. Škola upoznaje porodične uslove i odnose u porodici, kao i odnose prema detetu.Ovaj posao se prepušta odeljenskom starešini a po potrebi se uklujučuje stručna sluţba.Od porodice, tj njenih članova se očekuje da prihvate saradnju i da školu vide kao instituciju koja će joj uvek izaći u susret i koja je spremna uvek da pruţi pomoć.Upoznavanje učenika i praćenje njihovog razvoja moţe se shvatiti u cilju registrovanja razvojnih promena. Ate promene su pod uticajem vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka.
Podsticanje na ispoljavanje kreativnosti, razvoj interesovanja, istraţivačke i otkrivačke sposobnosti, kao i motivacija za rad, a sa druge strane prevencija neuspeha, anksioznosti i društveno neprihvatljivih oblika ponašanja-pojačava i povećava potrebu za saradnjom.Roditelji treba školu da ugrade u sveru svojih interesovanja, treba da postanu svesni uloge koju škola ima po pitanju vaspitanja i obrazovanja njihove dece. Ipak nisu svi roditelji zainteresovani za zajedničko delovanje u smeru vaspitanja i obrazovanja jer smatraju da je to zadatak škole, a često i previše očekuju jedni od drugih.
Škola i porodica funkcionišu u smeru podsticanja, organizacije i ostvarenja potpune saradnje,kao i u smeru njene evaluacije. Prateći razvoj učenika, njegova postignuća, kao i pojavu teškoća koje treba otkloniti.Da bi se postiglo, ove dve institucije treba da su u uzajamnom odnosu.

1.PLANIRANJE SARADNJE PORODICE I ŠKOLE
Sradnja porodice i škole je sastavni deo godišnjeg plana na osnovu koga se izradjuje vremenski raspored kojim će se obuhvatiti ova saradnja.Saradnju planira stručni organ škole u skladu sa mogućnostima škole, vremenom koje je na raspolaganju, uzimajući u obzir obrazovni nivo roditelja, kao i samutematiku saradnje. Osnovno školski uzrast je najznačajniji a i najkritičniji period sa stanovišta psiholoških i adaptivnih promena. Dolazi do razvoja svih mentalnih sposobnosti, gde je vodeća uloga prepuštena razvoju kritičkog mišljenja, kao i sposobnosti shvatanja smisla.Javljaju se nova interesovanja i potrebe deteta, medju kojima se javlja i teţnja za identifikacijom sa drugima.Sa prelaskom na predmetnu nastavu usloţnjava se i sam način organizacije i vodjenja nastave.Povećava se broj predmeta koje treba savladati, a to moţe dovesti do pojave problema koji zahtevaju saradnju porodice i škole, u čijoj osnovi je kvalitet a ne kvantitet saradnje.
Prelazak na predmetnu nastavu ne prihvataju sva deca podjednako. Ima dece koja ne mogu da se naviknu na nove i veće obaveze od petog razreda pa nadalje, na novenastavnike, na nove metode ocenjivanja. Neka deca to mogu da ispoljavaju u vidu nedoličnog ponašanja, a drugi u smislu slabijeg uspeha u školi.Zbog toga saradnja porodice i škole ima dvostruku korist. Roditeljima stiţe pomoć u smislu poboljšanja vaspitnog rada sa decom, osposobljava ih za rešavanje problema po pitanju učenja, uspeha i ponašanja njihove dece. Pomoć roditeljima od strane škole ogleda se i u osmišljavanjuslobodnog vremena detetu i organizaciji raznih slobodnih aktivnosti. Škola je bogatija za nova saznanja o učeniku i roditeljima.Takodje dobija i informacije o njihovoj zainteresovanosti za saradnju i napredak škole.