Производња амбалаже рециклирањем папира
2
УВОД
Папир је слој танких целулоидних влакна које углавном служе за
штампање, писање и цртање. Прави се разних облика и формата, као и разних
боја. Најбољи папир се прави од биљака које садрже много целулозе у својим
влакнима или од крпа од природних материјала као што су памук и лан. Кинези су
тврдили да им је јефтиније да производе хартију него свилу и да је она погоднија
за писање од трака дрвета или бамбуса, нарочито за неке дугачке књиге. На
западу је папир заменио пергамент као најпогоднија подлога за писање.
Од открића ручне производње папира у Кини, пре око 2 000 година, до
данашње индустријске производње са машинама високе технологије драстично се
изменио значај папира. Све до почетка озбиљне индустријске производње у току
19. века папир су користили само привилеговани слојеви друштва и то
првенствено за писање и цртање. У двадесетом веку папир се користио све више
наручито у комбинацији са синтетичким полимерима за израду амбалаже. Поред
тога, значајно расте потрошња папира за одржавање личне хигијене.
Од давних времена човек је имао жељу да запише своје мисли и утиске о
свету који га окружује. Прво је то радио у камену, али како је клесање било
поприлично напоран посао, а материјал на коме се записивало непрактичан за
транспорт због своје тежине, човек је морао да нађе друге материјале за бележење
својих мисли. Прво је то био папирус, па пергамент, и на крају, папир…
Папир је мање или веће дебљине, састављен од испреплетаних влакана
биљног порекла-од влакана целулозе. У индустрији папира се осим целулозе,
користе и друге сировине (најчешће минералног порекла) у зависности од тога
какве особине папира желимо. Папир представља основну сировину у графичкој
индустрији , у којој се још користе и разне врсте боја и заштитних превлака.
Боје су произведене на бази органских (полимеризовани најлони...) или
неорганских једињења (метали, неметали и њихова једињења).
Производња амбалаже рециклирањем папира
4
Арапи су први почели бојити и изрезивати папир у више одређених
формата. У Европи папир се почео производити знатно касније, тек око 1100-тих
година.
Наиме, у то време јавиле су се прве радионице за ручну израду папира, и то
на Сицилији и у Валенцији, Шпанија. У Француској у 14. веку Италијани оснивају
прве радионице. У Немачкој позната је радионица из 1390. године.
Изумом помичних слова (Јохан Гутенберг, 1440 године, Маинз) започиње
ера "модерног" штампарства која узрокује знатно повећање потрошње папира.
Почиње се полако развијати мануфактурна производња папира, а као сировине
користе се памук, лан, конопља и старе крпе. Не, осећа се стални недостатак
папира због све веће потрошње и мањка основних сировина.
Француз Луис Робер 1799. године уводи у производњу прву парну машину
помоћу које се могла производити "бесконачна" папирна трака уз примену
бесконачног сита из крпа као основне сировине, а ње је било недовољно да се
задовоље све веће потребе за папиром. Немац Келлер брушењем дрвета добио је
дрвена влакна која су, помешана с крпама, давала сасвим добру основну сировину
за израду папира.
На овај начин се заправо добила дрвењача као основна сировина за израду
папира (која се и данас користи за израду новинских папира).
Године 1870. појављују се нове сировине за израду папира: целулоза из
сламе и натронска целулоза из дрва четинара. Године 1884. почиње производња
сулфитне целулозе из четинара. Не, прави технолошки напредак за масовну
индустријску производњу папира, и употреба дрвета као базе за основну
сировину, почео је тек у првој половини 20. века.
Производња амбалаже рециклирањем папира
5
1.1. Врсте и припрема сировина за производњу папира
Као сировину за производњу папира, Кинези су користили кору дуда или
бамбуса, Европљани су користили старе крпе од памука и лана, док се данас
користи дрво, тачније целулоза.
Папир је изразито значајно допринео просвети и науци. Проналазак папира
сматра се једним од показатеља почетка новог века. Користи се у разне сврхе и
може се наћи у разним облицима.
1.2. Дрвењача
Под "дрвењачом" подразумевамо механичко одвајање дрвне масе на
влакна. Тим процесом добију се високи приходи влакна из дрва и бележи се
највеће искоришћење дрвета, чиме се штеде велики природни ресурси.
Разлог томе је што у дрвењачи остаје исти удео целулозе, хемицелулозе,
лигнина и осталих екстракта као у дрвету. Због присуства лигнина, влакна
дрвењаче су чврста и тврда. Добијена дрвењача задржава боју дрвета и може се
хемијски потпуно избелети.
Слика 1. Влакна дрвењаче
Производња амбалаже рециклирањем папира
7
2.1. Рециклажа папира
Рециклажа папира је један ефикасан начин
очувања шума(које за сваку земљу представљају
национално богатство).
У поступку рециклаже папир је прво
потребно одвојити од осталог отпада, па се затим
сортира по квалитету. Канцеларијски папир затим
иде на флотацију, у којој се од папирних влакана уклањају боје , картони иду на
поновно добијање картона.
Отпадни папир пролази кроз неку од фаза, или кроз све фазепоменуте.
Типови уређаја и редослед којим ће се они користити, зависи од квалитета
отпадног папира, врсте нежељених примеса и квалитета крајњег производа.
Уопштено рецикажа папира се може описати кроз наредне фазе:
1. Сакупљање отпадног папира-коришћењем специјалних контејнера за
папир.
2. Уколико папир није могуће издвојити још у току сакупљања отпада у
контејнере, онда се он одваја од осталог отпада у центрима за сортирање
отпада. Прикупљени папир се сортира по квалитету и пресује у бале.
3. Бале сортираног папира се транспортују у центар за рециклажу папира.
4. У центру за рециклажу папира нјпре се оцењује квалитет отпадног папира,
ради одређивања цене истог.
5. Од папира се одвајају заостали, крупни комади разног отпада, као што су
жица, пластика, дрво, метал, текстил..
6. Папир се уситњава (у ваљкастој дробилици-шредеру), након чега се додаје
вода, ствара се пулпа.
7. У чишћењу и просејавању се наставља одвајање заосталих ситних честица
отпада од влакана целулозе, коа што су пластика, гумене траке, лепак,
латекс и друге нечистоће.
