Osiguranici – samostalne delatnosti
Osiguranici - poljoprivrednici
Excerpt text from the main text of a story to draw a reader’s attention to the page.
Excerpt text from the main text of a story to draw a reader’s attention to the page.
poslodavca zaposleni.
Strani državljani
ili
lica bez državljanstva
ako su zaposlena kod stranih pravnih
ili fizičkih lica ili međunarodnih organizacija
Privremeni i povremeni poslovi preko omladinske zadruge,ako imaju navršenih 26
godina života ili bez obzira na godine života ako nisu na školovanju.
Privremeni i povremeni
poslovi
Lica za čijim radom je prestala potreba,
dok primaju naknadu na tržištu rada
.
Osiguranici - samostalne delatnosti
koji samostalno obavljaju delatnost
ako nisu obavezno osigurani kao zaposleni
osnivači odnosno članovi privrednog društva
, koji u njima rade, bez obzira da
li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivač ili član.
Lica po ugovoru u delu, autorski ugovor
, (za izvršen posao ostvaruju naknadu
a nemaju drugi osnov)
Sveštenici i verski službenici
Lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost
dok ostvaruju
naknadu po osnovu propisa o radu i osiguranju
Osiguranici - poljoprivrednici
Lica koja se bave poljoprivredom
(poljoprivrednici i članovi njihovih
domaćinstava ako nisu osiguranici kod poslodavca ili samostalne delatnosti)
Obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog domaćinstva
, odnosno
najmanje jedan član domaćinstva.
3.ZAPOŠLJAVANJE – ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U
ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE
Kao državni službenik može da se zapisli
punoletni
državljanin R. Srbije, koji ima
propisanu
stručnu spremu
i ispunjava ostale uslove određene Zakonom i
Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, ako mu nije prestao radni odnos u Drž
organu zbog
teže povrede dužnosti
iz radnog odnosa i nije osuđivan na kaznu
zatvora od najmanje 6.meseci
.
Za rad na
položaju
pored toga potreban je
fakultet
i najmanje
9 g. iskustva
u
struci.
Radno mesto može da se popuni kada je predviđeno
Sistematizacijom
i kada se
uklapa u
Kadrovski Plan
.
Izvršilačko radnomesto
popunjava se
premeštanje
m iz drugog državnog
organa ili
Zasnivanjem
radnog odnosa, ako je izabran kandidat koji nije državni
službenik.
Položaj
se uvek popunjava
Postavljanjem
Prednost
ima
premeštaj
→
ako se ne popuni tako može
interni konkurs
→
ako
nije sproveden ili je bezuspešno sproveden ide
javni konkurs
→
ako ni javni
konkurs nije uspeo, mesto se ne popunjava a može se i
ponoviti konkurs.
Interni konkurs
sprovodi konkursna komisija, imenuje je rukovodilac organa, 1
član mora biti iz uprave za upravljanje kadrovima, objavljuje se u službenom
glasniku i 1 dnevnom listu.
Javni konkurs
raspisuje Služba za upravljanje kadrovima u službenom glasniku i 1
dnevnom listu.
Rok za prijave ne može biti kraći od 15 dana.
Konkursna komisija sastvalja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove i među njima
sprovodi izborni postupak
Može pismena provera i usmeni razgovor
Utvrđenu listu dostavlja rukovodiocu, koji bira sa liste.
Donosi se rešenje, a stupa na rad u roku od 15 dana nakon konačnosti rešenja.
Ako se kandidat ne javi naposao u propisanom roku, bira se novi sa liste.
Rešenje se dostavlja svim učesnicima, žalba u roku 8. dana, može pod nadzorom
službenog lica, koje može da razgleda spise.
Radni odnos na određeno vreme
može da se zasnuje
bez internog ili javnog
konkursa
(sem za pripravn. )
radi zamene državnog službenika do povratka,
zbog privremeno poveđanog obima posla
u kabinetu , dok traje funkcija
radi obuke pripravnika
Za položaje
, sprovodi se
interni ili javni konkurs
.
4
interni je obavezan ako položaj popunjava Vlada
u ostalim državnim organima može odmah Javni konkurs.
4.ZARADA – MINIMALNA ZARADA
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za
standardni učinak
u puno radno
vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom.
Ako poslodavac i zaposleni
Ugovore minimalnu zaradu
, poslodavac je dužan da
tu zaradu isplati zaposlenom u visini određenoj odlukom za mesec u kojem se vrši
isplata.
Minimalna zarad utvrđuje se
Odlukom socijalno – ekonomskog Saveta
o
snovanog za teritoriju R Srbije, a ako Savet ne donese odluku u roku od
10 dana
od početka pregovora, odluku o visini
utvrđuje Vlada
.
Pri utvrđivanju minimalne zarade polazi se naročito od :
troškova života
,
kretanja
prosečne zarade
u RS,
socijalnih potreba
zaposlenog,
stope nezaposlenosti
.
Utvrđuje se po radnom času za period od najmanje 6 meseci i ne može biti niža od
minimalne zarade utvrđene za period, koji je prethodio periodu za koji se utvrđuje.
Odluka se objavljuje u službenom glasniku.
∗∗
Minimalna zarada nije garantovano primanje, već se objavljeni zvaničniiznos
može umanjiti na sledeći način:
srazmerno ostvarenom u odnosu na očekivani rezultata,
srazmerno manjem vremenu u odnosu na puno radno vreme
5.OSNOVI PRESTANKA RADNOG ODNOSA
Radni odnos prestaje
istekom roka za koji je zasnovan,
Kad zaposleni navrši 65 godina života 15 godina staža osiguranja, ako se
zaposleni i poslodavac drugačije ne sporazumeju
Sporazumom,
Otkazom od strane zaposlenog ili poslodavca,
Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina,
smrću zaposlenog,
u drugim slučajevima predviđenim zakonom
Po sili Zakona
( nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca)
gubitak radne spsobnosti zaposlenog
zaposlenom odlukom suda zabranjeno da obavlja dealtnost, a ne može se
rasporediti na druge poslove,
zbog kazne zatvora mora da bude odsutan duže od 6. m. (nastupa danom
stupanja na izvršenje kazne)
zbog izrečene mere bezbednosti , vaspitne ili zaštitne mere duže od 6.m.
(danom primenjivanja mere)
U slučaju pretstanka poslodavca
Sporazumni prestanak
Prestanak po volji zaposlenog
mora dostaviti poslodavcu u roku od najmanje 15 dana otkaz ugovora o
radu
Ako zaposleni otkaže ugovor o radu, zbog učinjenih povreda (od strane
poslodavca)obaveza utvrđenih zakonom , opštim aktom ili Ugovorom o radu,
zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao da mu je nezakonito prestao radni
odnos. (čl. 190)
6.PRAVA IZ INVALIDSKOG OSIGURANJA
Osnovi cilj obezbediti sredstva – prihod ako nastupi
socijalni rizik
(
starost
,
trajna
nesposobnost
ili
smrt
hranioca)
5
Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju,
obavezuju sve
poslodavce
koji su u vreme potpisivanja bili
članovi Udruženja poslodavaca
I poslodavci koji su
naknadno postali članovi, od dana pristupanja
Čak i 6.meseci nakon istupanja
poslodavca
Ministar može da odluči da se ceo ili deo KU primenjuje
i na poslodavce koji nisu
članovi
udruženja, ako postoje opravdani interesi, naročito:
radi sotvarivanja ekonomske i socijalne politike radi obezbeđivanja
jednakih uslova rada
da bi se obezbedile –
ublažile razlike u zaradama u odreženoj grani
,
što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju- one poslodavce koji zapošljavaju
najmanje 30% zaposlenih u određenoj grupi, grani
Ministra donosi tu
odluku na zahtev jednog od učesnika
, a po pribavljenom
mišljenju SE Saveta
.
Poslodavci ili udruženje poslodavaca mogu
podneti zahtev
ministru da se KU u
delu koji se odnosi na zarade i naknade
ne primenjuje na njih
, ako zbog
finansijsko poslovnih rezultata nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor, uz
zahtev dostavljaju dokaz o razlozima.
Odluku o izuzimanju
donosi Ministar po pribavljenom mišljenju SE Saveta
Ministar može staviti van snage odluku o proširenju i odluku o izuzimanju ako
prestanu da postoje razlozi za to.
9.PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
Su
zdravstvena zaštita
, naknada zarade za vreme
privremene sprečenosti za
rad
, naknada
troškova prevoza
u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite i
naknada
pogrebnih troškova
.
Usklađen sa Zakonom o Rdu, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, predviđa da lica koja
obavljaju poslove po osnovu volonterskog rada , dopunskog rada ili ugovora o delu
ostvaruju zdravstveno osiguranje.
Prava iz zdravstvenog osiguranja može ostvariti lice kome je priznato svojstvo
osiguranog lica, a ono se utvrđuje na osnovu prijave za zdravstveno osiguranje.
10.ZARADE I NAKNADE ZARADA
Zarada je u Zakonu definisana
u Bruto iznosu
i sastoji se od:
zarade, uvećane zarade, i drugih primanja sa karakterom zarade,
Zaposleni ima pravo ana naknadu zarade u visisni prosečne zarade u prethodna
3.meseca u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu:
za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika, koji je neradan dan,
godišnjeg odmora,
plaćenog odsustva,
vojne vežbe,
odazivanja na poziv državnog organa
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, zbog
privremene sprečenosti za rad
do 30 dana
:
najmanje 65%
prosečne zarade u prethodna 3 meseca, u kom je nastupila
privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade, ako
je sprečenost nastala
povredom van rada
u visini od 100%
prosečne zarade u prethodna 3. meseca, koja prethode,
isto ne može biti niža od minimalne zarade, ako je sprešenost nastala
povredom na radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje
u visini 60%
prosečne zarade
za prethodna 3 . meseca, koji prethode , s tim da ne može biti manja od minimalne
zarade, za vreme
prekida rada
do kojeg je došlo
bez krivice zapoaslenog
,
najduže 45 radnh dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i
ugovorom o radu, za vreme prekida rada do kojeg je
došlo naredbom državnog
organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na
radu.
7
