1. POJAM I RAZLICITA ZNACENJA POJMA EKONOMIJA?
Pojam ekonomija vodi poreklo od grckih reci oikos i nomos i bukvalno prevedeno znaci –
pravila o radu u gazdinstvu.
U okviru ekonomije danas se sve vise istice razlika izmedju
makroekonomije koja se bavi analizom velikih ekonomskih agregata ( nacionalni dohodak,
drustveni proizvod, itd) i mikorekonomije, koja istrazuje pojedinacne pojave I delove
nacionalne privrede (cene jednog dobra).
Ekonomija je naucno proucavanje kako drustva upotrebljavaju retke resusre za proizvodnju
korisnih dobara i kako ih rasporedjuju izmedju razlicitih skupina. Rec „ekonomija“ ponekad
znaci isto sto i privreda. Izraz ekonomija odnosi se na neka poljoprivredna dobra.
Ekonomijom se nazivaju i razni oblici ušteda. Osoba koja se trajno i profesionalno bavi
proucavanjem ekonomskih problema naziva se ekonomista.
Agrarna ekonomija je termin koji obuhvata ekonomiku koja se odnosi na agrar. Agrar u
najširem smislu znači poljoprivreda.
2. O EKONOMSKOJ POLITICI
Ekonomska politika predstavlja posebnu oblast ekonomskih nauka, a takodje i prakticna
aktivnost koju sprovodi država i drugi subjekti društva.
Ekonomska politika, kao posebna oblast ekonomije, izučava ciljeve i metode njihove realizacije
u regulisanju ekonomskog zivota u željenim pravcima. Medjutim, nijedna ekonomska politika se
ne oslanja samo na „jednu teoriju“, ma koliko ona bila celovita i koherentna. Naravno da ista
ekonomska teorija u različitim zemljama daje i različite efekte.
Savremena ekonomska teorija temelji se na četiri osnovna kriterijuma:
Efikasnost, pravrednost, rast i stabilnost.
1.
Efikasnost
– povezuje proizvodnju sa jedinicom troskova upotrebljenih resursa.
Ekonomska efikasnost se odnosi na troskove i vrednosti. Ona ima svoje kriterijume koji su
najčešće povezani sa efikasnošću upotrebljenih proizvodnih faktora. U ekonomiji
efikasnost znači i alokativnu efikasnost. S tim u vezi efikasna je ona ekonomija koja
proizvodi ono što ljudi žele i to cini uz najmanji moguci trosak. 2.
Pravednost
– u
ekonomiji zavisi od onoga ko je posmatra. Za mnoge je pravednost
jednaka raspodeli dohotka i bogatstva. Za neke pravednost znaci, ukidanje siromastva. 3.
Rast
– u ekonomiji znaci povecanje ukupnog proizvoda po glavi stanovnika. Privredni
rast u savremenoj ekonomiji je posledica, pre svega, naučnotehnološkog progresa. 4.
Stabilnost
– je osobina sistema koja mu omogućava da povremeno, u odredjenom
vremenskom intervalu, dolazi do ravnoteže, ili da bar teži ka tome. Posebno je znacajna
stabilnost cena. Ekonomska stabilnost postoji u uslovima kada se output ne menja ili
raste, sa niskom inflacijom i punom zasposlenosću resursa. Najznačajniji uzroci
nestabilnosti u ekonomiji neke zemlje su inflacija, nezaposlenost i sl.
Agrarna politika je deo ekonomske politike, koja obuhvata ukupnost ekonomskih, pravnih,
politickih i drugih mera, akcijai podhvata centralnih i lokalnih organa vlasti, koje se preduzimaju
sa ciljem da se utiče na agrarnu proizvodnju, da se poboljsavaju uslovi rada i položaj
zemljoradnika, podstice zainteresovanost proizvodjača.
3. EKONOMSKE NAUKE
- su drustvene nauke koje proucavaju odnose medju ljudima u procesu proizvodnje, raspodele,
razmene i potrosnje materijalnih dobara i usluga. Ekonomske nauke su i istorisjke nauke. U
sklopu svih drutvenih nauka, ekonomske nauke su i fundamentalne. Zbog toga što one
proucavaju materijalne drustvene odnose, koji, u krajnjoj liniji, odredjuju sve ostale odnose u
ljudskom društvu.
Danas ekonomske nauke kao zasebne nauke obuhvataju:
a) Ekonomsku teoriju – koja opisuje i objasnjava ekonomske pojave i institucije, otkriva
ekonomske zakonitosti i tendencije b) Ekonomsku politiku – kojom se utice na
kretanje ekonomskog zivota u zeljenim
pravcima c) Pomoćne ekonomske nauke – koje omogućavaju ostvarivanje ciljeva
ekonomske
politike.
Ekonometrija je naucna disciplina koja ispituje ekonomske i drustvene pojave primenom
matematickih modela.
U savremenoj ekonomskoj literaturi cesto se srece podela ekonomske nauke na: klasicnu
i savremenu ekonomsku nauku.
4. EKONOMSKI ZAKONI
Ekonomski zakoni su drustveni zakoni koji izrazavaju unutrasnje, sustinske veze koje postoje
izmedju i unutar ekonomskih odnosa. Njih izucavaju ekonomske nauke. Zbog toga se drustvene
zakonitosti mogu otkriti samo širokim masovnim posmatranjem, jer se na pojedinacnim
slucajevima manifestuju odstupanja od opste pravilnosti.
Ekonomksi zakoni izrazavaju nešto što je unutrašnje, suštinsko u ekonomskim odnosima.
Ekonomski zakoni, naime, ne objasnjavaju svaku pojedinacnu ekonomski pojavu i odnos,
vec ono sto je tipicno, opste,za veliki broj slicnih ili istih ekonomskih pojava i odnosa.
Najznacajnije karakteristike ekonomskih zakona su:
1. Objektivnost – deluju nezavisno od stepena naseg znanja i spoznaje, i nezavisno od
vrste i stepena nase svesne kontrole toga dejstva 2. Ekonomski zakoni nemaju stepen
Da bi se stekla dobit, biznis proizvodi dobra ili pruza usluge ili se bavi kupovinom i
prodajom.Mnogi ljudi kopji se bave biznisom ne mare za etiku. Pri tome, ne znaci da su oni
nemoralni ili neeticni. Pre bi se reklo da su oni AMORALNI, u tom smislu sto smatraju da su
etickiobziri u biznisu neprikladni. Po njima biznis je biznis i oni se opisu moralisanju.
Oni iskreno osecaju da se od biznisa ne ocekuje da se on bavi etikom. Sistem slobodnog
preduzetnistva, karakteristican je za modernu privredu, stavlja vrednosni naglasak na profit, jer
se firme i osnivaju zarad profita. Zajedno sa zeljom za profitom ide i zelja za dobrima i onom
vrstom zivota koji se moze kupiti novcem.
Pojedinci u biznisu ne mogu da se ponasaju i vode svojim pravilima, propise, odluke i smernice
drzave regulise kretanje na trzistu. Biznis ima i svoju moralnu pozadinu.
Poslovna delatnost je naime i drustvena delatnost, koja moze i mora vrednosno da se
procenjuje, kao i bilo koja druga ljudska delatnost.
8. UTICAJ IDEOLOGIJE I POLITIKE NA EKONOMIJU?
Veoma je dugo pitanje da li ekonomija moze da bude „neutralna nauka“, nezavisna od
ideologoje i politike. Pošto u ekonomskoj nauci preovladava pozitivizam, logicno je da se dosta
siroko smatra da su zakoni u drustvu „isti“ kao u prirodi i zato ekonomiji ne pristaju moralna
pitanja.
Predmet drustvenih nauka su drustveni pdnosi, tvrdnje tih nauka ticu se drustvenih odnosa i na
neposredni ili posredni nacin uticu na ocene tih odnosa.
Drustvene nauke su manje više pod uticajem ideologije koja postoji u svakom drustvu.
U drustvu se razlikuju dve vrste ideologija. Ideologije koje manifestuju stvarnost i ideologije koje
otkrivaju stvarnost. Prve predstavljaju prepreku naucnom spoznavanju stvarnosti. Ideologije
koje manifestuju stvarnost, javljaju se, istorijski, u razlicitim oblicima. U ranijim drustvima javljale
su se u obliku religije raznovrsnih mitologija.
Ekonomija ne moze biti savrseno cista nauka, bez primene ljudske delatnosti.
Konzervativne ideologije mistifikuju stvarnost,tezeci na taj nacin oslabiti snage koje zele
promenu drustvenih odnosa. S druge strane, napredne ideologije su istovremeno i
ideologije, koje otkrivaju stvarnost. One nastaju i razvijaju se u borbi sa konzervativnom
ideologijom.
Reakcionarne ideologije sadrze elemente koji i otkrivaju ali i elemente koji mistifikuju stavrnost.
Kompromisne ideologije, takodje sadrze mesavinu elemenata koji otkrivaju i elemenata
koji misitifikuju stvarnost.
9. METOD EKONOMIJE ( pojam, analiza, vrste, veza) – pojam istrazivanja?
Istrazivanje je traganje za novim znanjem i njegovim koriscenjem u saznajnoj ili prakticnoj
drustvenoj delatnosti. Istrazivanje tece kroz dva, naizgled suprotna, ali cvrsto povezana
pravca, od neposrednog posmatranja konkrentnih zbivanja ka apstraktnom misljenju i od toga
ka stvarnosti koja je objekt proucavanja.
Osnovan istrazivanja nemaju neku neposrednu prakticnu svrhu, vec najvise samo saznaju.
Razvojna istrazivanja koriste ta saznanja i vlastito znanje, te ih nastoje ukljuciti i iskoristiti
za odredjeni razvojni proces. Primenjena istrazivanja usmerena su na neposredno
resavanje odredjenih prakticnih problema i postizanje zeljenih ciljeva koji donose neku
korist.
ANALIZA
* - to je naucno istrazivanje i objasnjavanje ekonomske stvarnosti, njenih pojava,
odnosa, procesa, ucinaka i razvojnih tendecija.
Ekonomskom analizom se dolazi do spoznaje unutrasnje povezanosti i medjuzavisnosti
ekonomskih odnosa, korena i uzorka njihovog nastajanja i kretanaj, kao i prirodne uslovljenosti i
zakonitosti njihovog nastajanja, razvoja i nestajanja.
Analiza se odvija razlicitim metodama, prema potrebi i mogucnostima, kombinuju se
kvalitativna i kvantitativna ekonomska istrazivanja.
Pojam metoda* - potice od grscke reci methodos – put, nacin postupanja, i znaci smisljen
ili ustaljen nacin obavljanja neke delatnosti.
Prema vrsti i obliku metode mogu da budu: metod analize, sinteze, indukcije, dedukcije,
dijalekticki, metafizicki, deskriptivan, meod apstrakcije, istorijski, logicki, metod jedinstva
logickog i istorijskog.
Induktivni i deduktivni metod
– izucavajuci pojedine pojave i procese slozene ekonomske
stvarnosti, ekonomisti ih najpre posmatraju, skupljaju o njima relevantne cinjenice i opisuju ih,
zatim donose zakljucke o principima realnog ponasanja individua i instituta u vezi sa
posmatranim pojavama i procesima, koje se svodi na izvodjenje principa iz cinjenica, i na kraju
opsti zaključci o ekonomskom ponasanju se koriste za izradu ekonomske politike.
Deduktivni metod
- podrazumeva isticanje hipoteza, koje se zatim uporedjuju sa cinjenicama.
10. OPŠTA EKONOMSKA
METODA?
Saznjanje se ostvaruje odvajanjem pojave od sustine, sporednog od bitnog, jer se na taj nacin
(apstrakcijom i analizom) otkrivaju unutrasnje veze i karakter sustine. Ekonomija koristi opste i
posebne metodoloske postupke. Od opštih najvise koristi: apstrakciju, konkretizaciju i
verifikaciju
a)
Apstrakcija
- je metodosloski postupak, razlikovanja bitnog od nebitnogm suštinskog
od pojavnog, glavnog od sporednog. Moze imati vise nivao, zavisi od objekta proucavanja.
b)
Konkretizacija
- je postupak povezivanja ekonomskih teorija sa ekonomskim pojavama
kojense mogu direktno posmatrati. c)
Verifikacija
– postupak proveravanja
ekonomskih zakona i teorija u stvarnom
ekonomskom zivotu.
Specificnosti metoda ekonomije
– pored opstih i posebnih metoda koje koriste drustvene
varijabli. Egzogene varijable su one koje dolaze izvan modela. Endogene varijable su one koje
model objasnjava. Model pokazuje kako promene u egzogenim varijablama deluju na
endogene.. Ekonomski model je pojednostavljena slika inace slozene ekonomske stvarnosti.
12. GRAFIČKO PRIKAZIVANJE U
EKONOMIJI?
Ekonomski model se smatra logicki zavrsen kada su egzogene promenjive date, a broj
strukturnih relacija jednak broju nepoznatihendogenih promenljivih, cija dejstva treba objasniti.
Model moze biti statički i dinamicki.
Statički služi za prikazivanje funkcionalnih odnosa izmedju ekonomskih varijabli u
odredjenom trenutku.
Dinamički – uvažava promene u vremenu.
Postoje modeli koji sluze za objasnjavanje, odnosno za analizu funkcionisanja nekog
ekonomskog procesa i modeli ekonomkse politke, čiji je cilj da pokazu na koji nacin i do kojih
rezultata dovode razne varijante ekonomske politike u odredjenoj zemlji u datom vremenu,
kakva je cena tih varijanti..
Egzogene promenljive uvode se splja i redstavljaju polaze informacije u modeli. Endogene
promenljive se formiraju u samom modelu i predtavljaju rezultat njegovog rešenja.
CILJ ekonomskog modela je objasnjenje nacina na koji egzogene promenljive uticu
na endogene promenljive.
*
GRAFIČKO PRIKAZIVANJE*
- grafička slika je slika koja pokazuje odnos izmedju dve ili vise
varijabli. Bitno obelezje grafikona, koje mu daje posebnu snagu i znacenje u ekonomskoj
analizi, jeste cinjenica da se mnogo podataka moze staviti u relativno mali prostor. Spajanjem
tacaka iz date tabele donija se obicno kontinuirana kriva.
Oblik krive kod grafikona zavisi od toga kakve veze postoje izmedju varijabli. Za
ekonomsku analizu vrlo je bitan nagib krive. Nagib se uvek izrazava kao vroj koji mri
promenu Y pri jedinicnoj promeni X. Nagib krive pokazuje da li je pdnps izmedju X i Y
direktan ili obrnut.
Postoje sledeće vrte grafikona
: u obliku torte, stupičasti i grafikon vremenske
serije.
13. GRESKE U EKONOMSKOM
REZONOVANJU?
a)
Subjektivizam
– verovatno najvece greske u ekonomskim analizama proisticu iz
subjektivizma vezanog za anlize dogadjaja koji se desavaju oko
