Alergijske bolesti

ALERGIJSKE BOLESTI

Šta je alergija-Uvod

Alergija je prekomerna reakcija organizma na specifičnu, inače neškodljivu tvar ili više njih,
poznatih pod zajedničkim imenom alergeni, čak i onda kada su prisutni u maloj koncentraciji.

Alergija je uzrokovana reakcijom vlastitog imunološkog (obrambenog) sistema, koji inače
štiti telo od raznih oboljenja tako što stvara antitela koja se bore protiv bakterija, virusa i
klica. Međutim, u slučaju kad osoba ima alergiju, imunološki sistem reagira preterano te
pokušava zaštititi organizam od inače neštetnih tvari koje se nalaze u prirodi. Kod osoba koje
nisu alergične, obrambeni sistem je zapamtio alergene kao bezazlene tvari pa ništa i ne
poduzima pri susretu s njima. Kod alergičnih osoba odbrambeni sistem reagira burno kao da
je posredi infekcija te tako nastaju simptomi alergije.

Šta uzrokuje alergiju

Alergijsku reakciju uzrokuju tvari iz naše okoline poznate pod nazivom alergeni. Alergeni
najčešče sadrže protein, kao i hrana koju jedemo. Protein je organska tvar koja se sastoji od
vodonika, kiseonika i dušika, a važan je de

o svih živih organizama.

Postoje i neki neproteinski alergeni koji su sastavni deo penicilina ili nekih drugih lekova. Da
bi neproteinski alergeni uzrokovali alergijsku reakciju, jednom kad se nađu u telu, moraju biti
vezani na protein.

Osoba čiji imunološki sistem veruje da je alergen štetan za organizam proizvodi antitijela
(IgE) koja napadaju alergen. Taj proces pokreće daljnje bioh

emijske reakcije koje uzrokuju

otpuštanje upalnih medijatora iz upalnih stanica mastocita što dovodi do alergijskog odgovora
organizma koji se očituje iritacijom, upalom te konačno pojavom simptoma alergije.

Nadalje se pokreću razne biohemijske reakcije u kojima glavnu aktivnost imaju mastociti i
eozinofili. Otpuštaju se i aktiviraju mnogi upalni medijatori kao što su histamini,
prostaglandini i leukotrijeni te nastaju simptomi alergijske bolesti.Alergeni mogu biti
različiti, međutim najčešće se javljaju:



Kućna prašina i grinje



Životinjska dlaka i perje



Pelud drveća, trava i korova



Spore plesni



Određena hrana, uključujući i mleko



Lekovi



Izmet žohara i otrovi insekata

Koje vrste alergija postoje

U alergijske bolesti najčešće se ubrajaju alergijske bolesti dišnog sustava:



alergijski rinitis ( povremeni i trajni)



alergijski konjunktivitis



alergijska astma

Alergijske bolesti kože:



otežano disanje zbog spazma bronha, koji može dovesti i do gušenja

Upalna reakcija na koži (dermatitis) najčešće uzrokuje kožnu urtikariju. Alergija na hranu
uzrokuje svrbež, crvenilo kože ili osip, začepljenost nosa, grčeve u želucu, povraćanje, proliv
pa čak i probleme s disanjem.

Alergija ili prehlada

Ponekad je zaista teško razlikovati simptome sezonske alergije od obične prehlade ili viroze.

Sezonska alergija (sezonski rinitis)

se najčešće javlja u doba godine kada počinje polenacija

raznog bilja. Alergija uzrokuje kijanje, začepljenost i curenje nosa, svrbež očiju i ušiju, bolno
grlo.
Na prehladu upućuju simptomi poput povišene temperature i kašlja, međutim oni nestaju
spontano nakon kraćeg vremena za razliku od simptoma alergije koji traju znatno duže i
najčešće se smiruju tek uz primenu odgovarajućih lekova.

Iako su simptomi sezonske alergije i prehlade slični, postoje pokazatelji koji mogu uputiti na
jednu od dijagnoza:



ukoliko postoji dijagnoza alergije unutar uže obitelji, veća je mogućnost razvoja
alergije kod dece



ukoliko se simptomi javljaju učestalo svake godine u istom vremenskom periodu
(proleće, leto, jesen) radi se o alergiji



ako simptomi traju duže od 2 tjedna, možda se radi o alergiji



kod alergije se javlja iritantan svrbež očiju i nosa, dok kod prehlade nema svrbeža



kod alergija je sluz koja se nalazi u nosu i grlu vodenasta i prozirna, dok je kod
prehlada sluz obično gusta i žuto-zelena



kod alergijskog rinitisa nakon kijanja ne postoji olakšanje, a kod infektivnog rinitisa
kijanje dovodi do olakšanja

Simptome

celogodišnjeg rinitisa

je nešto teže prepoznati. Ne javljaju se sezonski, nego

povremeno tokom godine neovisno o sezoni cvetanja, a ponekad su doista celogodišnji uz
promene u intenzitetu simptoma. Simptomi se pojavljuju ovisno o tome kada i s kojim
alergenom osoba dolazi u doticaj u datom trenutku (grinje, kućna prašina, dlaka mačke ili
psa, perje, plesni...)

U nekih bolesnika alergijski rinitis može biti celogodišnji sa sezonskim pogoršanjima. Te su
osobe osetljive na cjelogodišnje i sezonske alergene.

Važnost alergijskog rinitisa ogleda se u tome što je on udružen s mnogim drugim bolestima
kao što su kronični rinosinuitis, nosna polipoza, sekretorni otitis, astma i neke druge bolesti.

Postoji li mogućnost prevencije alergijske reakcije

Prva mera u lečenju alergija je izbegavanje alergena na koji je osoba osetljiva.

Za uspešnije izbegavanje sezonskih alergena (peludi) preporučuje se:



izbegavati boravak i provođenje fizičkih aktivnosti u području bujne vegetacije u
vreme visoke koncentracije peludi u zraku (u jutarnjim satima)



izbegavati sušenje i provetravanje odeće i posteljine vani na zraku



prostorije u kojima boravimo provetravati kratko, najbolje u toku popodneva ili putem
klima uređaja

Kod osoba osetljivih na celogodišnje alergene preporučuje se:



smanjiti koncentraciju kućne prašine (grinja) u prostoru u kojem boravimo
uklanjanjem tapaciranog nameštaja, ukrasnih jastuka, tepiha i zavesa...



prostor u kojem boravimo mora se svakodnevno održavati (usisati, obrisati prašinu
…)



jastuci i popluni za spavanje ne smiju biti punjeni perjem, a općenito ne bi smeli biti
stariji od 5 godina

Današnja znanost ulaže ogromne napore u potrazi za pravim lekom protiv alergija. Najčešće
su greške kada se bolesnik samostalno leči uzimanjem sprejeva i kapi, a da se nije javio
svome lečniku. Tek kada se alergija potvrdi, može se i liječiti ili ublažiti.
Alergije su sve učestalije, a broj ljudi koji se javljaju lečniku tim problemom je sve veći.

Ključni parametri za uspešno lečenje i smanjene simptoma alergijskih bolesti su:



edukacija bolesnika



izbegavanje alergena



adekvatna terapija lekovima



imunoterapija

Koji nam lekovi mogu pomoći da ublažimo simptome alergijskog rinitisa?

U lečenju alergijskog rinitisa upotrebljavaju se različite skupine lekova:



antihistaminici



kortikosteroidi



dekongestivi



kromoni



antikolinergici



antileukotrijeni



imunoterapija

. Najčešće se koriste lekovi iz sledećih skupina:

Intranazalni kortikosteroidi

u nosnim sprejevima: flutikazon, mometazon, budezonid i

beklometazon. To su najučinkovitiji protuupalni lijekovi koji će najuspješnije ukloniti ili
umanjiti simptome, a istovremeno uz pravilnu primenu imaju minimalnu mogućnost
izazivanja štetnih posledica za bolesnika.

Lokalni   kortikosteroidi   se   propisuju   u   slučajevima   kada   primena   antihistaminika   nije   u
potpunosti  uklonila  simptome,  dakle  imaju  svoje mesto  u  svim  oblicima  bolesti,  osim  u
povremenom blagom rinitisu. Propisuju se samostalno ili u kombinaciji s ostalim skupinama
lekova,  u  situaciji  kada se radi  o  teškim  oblicima  bolesti.  Samo  iznimno,  u  vrlo  teškim
oblicima bolesti, kortikosteroidi se kroz kraće razdoblje daju sistemski u obliku tableta.

Kod sezonskog alergijskog rinitisa preporučuje se započeti terapiju lokalnim
kortikosteroidom minimalno 2-3 nedelje pre početka cvetanja, kako bi se ublažila ili u
potpunosti sprečila pojava simptoma.