1
Проф. др Рајна Драгићевић
ПРЕДАВАЊА ИЗ ЛЕКСИКОЛОГИЈЕ
(Српски језик за све студенете Филолошког факултета)
Напомена за студенте:
За испит из Српског језика лексикологију треба учити из
овог материјала и из поглавља о лексикологији у уџбенику Живојина Станојчића и
Љубомира Поповића:
Граматика српскога језика
(уџбеник за I, II, III и IV разред
средње школе), Београд: Завод за уџбенике.
РEЧНИЦИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Већини људи је јасно чему служе двојезични речници. Ако не разумемо значење
неке речи у једном језику, отворићемо двојезични речник и у њему прочитати превод те
речи. Чему, међутим, служи речник чија је и лева и десна страна написана истим језиком,
па се чак речи наведене на левој страни речника објашњавају на десној страни другим
речима истог тог језика?
Речник српскохрватског књижевног и народног језика
Српске академије наука и уметности
Општи подаци.
Највећи једнојезични описни речник српског језика зове се
Речник
српскохрватског књижевног и народног језика
(Речник САНУ). Тај речник, нажалост, још
није завршен. Израђује се у Институту за српски језик Српске академије наука и
уметности. Он спада у тезаурусе, речнике великог обима и тежи да попише скоро
целокупну лексику савременог књижевног и народног језика од Вуковог времена до данас.
Рад на овом речнику осмишљен је и започет још крајем деветнаестог века, а први том је
објављен 1959. године. Од тада до данас урађено је седамнаест томова. Када овај речник
буде био завршен, имаће око тридесет томова и око пола милиона обрађених речи. Сваки
том Речника САНУ има око 15.000 речи, па се процењује да у 17 до сада објављених
томова има преко 200.000 речи.
Шта можемо сазнати из овог речника?
Показаћемо на неким конкретним
примерима какве све податке можемо пронаћи у Речнику САНУ.
2
Свако од нас зна која реч има супротно значење од
бео
или
дубок
или
празан
.
Међутим, која реч има супротно значење од речи
жедан
? У Речнику САНУ пронаћи ћемо
одговор на то питање. То је реч
гасан
. Реч је обрађена у 3. књизи, а дефиниција основног
значења гласи
који је утолио, угасио жеђ; супр. жедан
. Пошто уз дефиницију не стоји
квалификатор употребе, нпр. заст. (застарело) или покр. (покрајински), необ. (необично)
итд, рекло би се да је то значење неутрално, необележено. Оно је потврђено овим
примерима:
Кад год би се овдје намјерио...све сито и гасно, обуто, одјевено
.
Ја сам сита,
хљеба нећу; ја сам гасна, воде нећу
.
Ако чујете неког из тимочког краја ко говори о
кутлајки
, вероватно нећете
разумети о чему он то говори. Ситуација ће се још више замрсити ако некако разаберете
шта је
кутлајка
у тимочком крају, а затим вам се обрати неко из околине Крагујевца и
употреби исту реч, али са сасвим друкчијим значењем. Проблем ћете решити у Речнику
САНУ. Реч
кутлајка
има два значења и оба су покрајинска. Као прво значење у Речнику
се наводи:
земљани суд сличан лонцу, са полукружном дршком на врху, који служи за
ношење јела
. У загради поред дефиниције пише
тимочки крај
. Као друго значење у
Речнику се наводи
дрвена кутлача којом се вади комина из казана или каце
, а у загради
стоји још и објашњење:
крагујевачка околина
.
Да ли сте сигурни да заиста знате шта значи
глава
? Вероватно бисте се сетили два
или три значења ове речи. То, међутим, није довољно да бисмо могли рећи да знамо шта
значи та реч. У Речнику САНУ забележено је 36 значења ове речи, која су распоређена у
19 тачака. Да ли сте знали да
глава
у неким крајевима означава меру за земљиште
величине једног јутра или врсту украсне биљке?
Глава
је и
извесна количина неке
материје којој је дат лоптаст, купаст или ваљкаст облик и која је служила као нека
врста мере
, затим
одељак књиге или другог списа који чини извесну целину
,
поглавље
.
Ове и многе друге информације о значењу речи пронаћи ћете у Речнику САНУ.
Лексикографи који израђују овај речник труде се да у њему изнесу све речи које се
користе у нашем језику, укључујући ту и народне говоре. Изутетак су термини који се
користе у наукама и струкама. Зато је овај речник права ризница речи. Циљ лексикографа
је да изнесу сва значења која поседује нека реч. Свако значење које је потврђено у језику
писаца или у усменој говорној традицији, забележено је у овом речнику. Не постоји књига
у којој се налази толико података о српском језику, као што је то Речник САНУ. Овај
4
љиљан
. Квалификатори уз дефиниције представљају начин на који лексикографи
нормирају реч, односно оцењују њен статус у лексичком систему. Реч која се дефинише
без квалификатора припада неутралној лексици, општем лексичком фонду српског језика.
Квалификатор
песн
. значи да је реч из песничког језика, из тзв. књижевноуметничког
стила и да није општеприхваћена. Квалификатор
лат
. значи да је реч пореклом из
латинског језика.
1
Лексикограф нас дефиницијом упућује на лексему
љиљан
, што значи да
је и ова варијанта нетипична, нераспрострањена, обележена.
Речник МС може се користити и као речник синонима. У дефиницијама неких речи
можемо наћи и њихове синониме (истозначнице и блискозначнице), што нам у неким
ситуацијама може бити од користи. На пример, уместо да у сваком реду неког текста
употребљавамо придев
љут
, можемо га замењивати другим придевима који значе исто
или слично. Синониме можемо пронаћи у дефиницијама овог придева у Речнику МС:
незадовољан
,
нерасположен
,
гневан
,
срдит
,
напрасит
,
прек
,
раздражљив
,
опак
,
опасан
,
свиреп
,
крволочан
,
огорчен
,
жесток
. Изабраћемо онај придев или придеве који су
значењски најприближнији значењу придева
љут
које желимо да истакнемо.
2
Речник МС би требало да имају у својој библиотеци они чија су занимања у вези са
писањем на српском језику или превођењем, али и сви они који се служе српским језиком
и размишљају о њему. Овај речник није намењен само стручњацима и док не израдимо
одговарајући једнотомни речник српског језика, Матичин шестотомник се препоручује и
за ширу јавност.
Речник српскога језика,
Матица српска
Речник српскога језика је наш једини једнотомни речник српског језика. Објављен
је 2007. године и има 1560 страница. У њему је обрађено око 85.000 речи из савременог
српског језика. Настао је скраћивањем шестотомног Речника Матице српске. Ипак, многе
нове речи су унесене у њега. Све одреднице су акцентоване и наведени су основни
граматички подаци о њима. Изложене су дефиниције најважнијих значења и, обично, само
1
Етимологија (порекло) речи која се наводи у Речнику МС није нарочито поуздана. У те сврхе
користимо се другим речницима.
2
Ако нисмо задовољни избором синонима који се дају у дефиницијама у Речнику МС, можемо се
послужити и речником синонима. Једини такав речник за српски језик написао је Миодраг Лалевић
1974. године. Речник се зове
Синоними и сродне речи српскохрватског језика
. Објављен је у
Београду 1974. године. Данас се може набавити фототипско издање овог речника, објављено 2004.
године у издању београдског Нолита.
5
један пример. Овај се речник може користити ако кориснику нису важни детаљни подаци
о значењу речи.
Рјечник хрватскога или српскога језика
Југославенске академије знаности и умјетности
Општи подаци.
Пажњу заслужује и
Рјечник хрватскога или српскога језика
Југославенске академије знаности и умјетности. Овај речник се састоји из двадесет
три тома и око двеста педесет хиљада обрађених речи, што га убраја у тезаурусе.
Обухвата грађу од најстаријих споменика до данас и представља једини историјски
речник нашег језика. Објављиван је од 1880. до 1976. године.
Шта можемо сазнати из овог речника?
Овај речник је комлементаран са
Речником САНУ. То је наш једини историјски речник. Дакле, ако желимо да
сазнамо шта значе неке речи које се данас не употребљавају, јер више не постоје
предмети које су оне означавале (нпр.
абаџија
) или ако се не употребљавају зато
што су их замениле неке друге речи (нпр.
алас
), одговор ћемо пронаћи у Речнику
ЈАЗУ.
Речници нових и страних речи
Речнике нових и страних речи стављамо у једну групу пошто међу новим
речима има доста оних које су страног порекла. Највећу збирку нових и
незабележених речи скупио је др Ђорђе Оташевић. Он је прикупио неколико
десетина хиљада нових речи. Одлучио је да их објави у
Великом речнику нових и
незабележених речи
. До сада је објављена само прва свеска овог речника. Књига је
објављена у Београду 2004. године, у издању ауторове издавачке куће Алма.
Занимљиво је запажање Ђорђа Оташевића да је највећи број нових речи у српском
језику настао творбом речи, а не позајмљивањем из других језика. Речи које
почињу словом
а
у првој књизи његовог речника, ипак, су страног порекла, нпр:
адаптибилан
,
активација
,
анорексија
итд. Неки лингвисти кажу да ниједна реч
домаћег порекла у српском језику не почиње на
а
.
Постоје и други корисни речници нових речи: Вера Васић, Твртко Прћић,
Гордана Најгебауер,
Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama
, Нови Сад,
7
истој породици су и глаголи
истећи, потећи
итд. Глагол је свесловенског и
прасловенског порекла и значи
вући
. Од овог глагола настали су и
теглити
,
придеви
растегљив
, као и
тежити
и
тежак
(радник). Од овог глагола настале су
и неке именице:
тег
,
натег
,
утег
,
стега
,
натезаљка
,
растезаљка
, а затим и
апстрактне именице
тегоба
,
тешкоћа
. Именица
туга
је настала од
тегнути
превојем вокала. Тако се објашњавају и остале речи у вези са тугом:
тужан
,
тугаљив
,
тужакати
,
тужба
,
тужбалица
.
Ова занимљива етимологија именице
туга
показује једну стару метафору
замрзнуту у облику ове речи. Туга је очигледно добила име по томе што је то
дуготрајна емоција, коју као да с муком вучемо за собом, која не престаје брзо као,
на пример, бес. Она је дуготрајна, тешка и мучна емоција.
Из овог примера закључујемо да се у Скоковом речнику речи не бележе
једна по једна већ у гнездима. Све које су повезане по пореклу обрађене су у
оквиру једног речничког чланка.
Казала
постоје да бисмо лакше пронашли жељену
реч. Вероватно се, на пример, без
Казала
не бисмо сетили да
тугу
тражимо под
тегнути
.
Речник синонима
За преводиоце су врло важни речници различитих значењских односа међу
речима. У свету постоје бројни речници синонима, антонима, хомонима итд. Ми,
нажалост, имамо само један такав речник, и то речник синонима. Његов аутор је
Миодраг Лалевић, а пун назив речника је
Синоними и сродне речи
српскохрватскога језика
. Књига је објављена 1974. године, а друго фототипско
издање 2004. године, у издању београдског Нолита. Не треба објашњавати колико
је преводиоцу користан речник синонима.
Пример из Лалевићевог речника.
Ево како је, на пример,
туга
обрађена у
нашем једином речнику синонима. Прво се наводи синонимски низ:
сета,
потиштеност
,
утученост
,
горчина
,
чемер
,
чама
,
чамотиња
,
очај
,
очајање
,
печал
,
скрб
. Затим се наводе преводи ове речи на неколико језика, а онда дефиниције
синонима на основу којих би требало да разликујемо њихова значења: „
туга
је
тешко душевно стање, дубоко осећање потиштености, бол који слама душевну
