Krioterapija

Krioterapija (Hladna Terapija) za kontrolu bola

bukvalno znači hladna terapija. Delotvornost snega i leda na

smanjenje bola prvi put je zabeležio Hipokrit. Kada stavite kesu
zamrznutog graška na otečeni glob ili koleno, vi zašravu primenjujete
modern

(iako

osnovnu)

verziju

krioterapije.

Krioterapija

se može primenjivati na različite načine, uključujući kesice

leda, sprejeve za hlađenje, masažu ledom, i vrtloge. Kada govorimo o

kiroterapiji koju primenjujemo kod kuće, obično mislimo na korišćenje leda ili gelova za hlađenje koje
držimo u frižideru dok nam ne zatrebaju. Ovo je jednostavna i vremenski potvrđena pomoć za
upravljanje bolom i oticanje.

Korišćenje kiroterapije

Kiroterapija je “I” komponenta R.I.C.E. metode (Rest – odmor, Ice – led, Compression – kompresija,
sabijanje,   Elevation   –   elevacija,   dizanje).   RICE   metoda   je   tretman   koji   se   preporučuje   prilikom
velikog   broja   povreda,   posebno   onih   koje   se   javljaju   u   sportu.
Krioterapija protiv bola se može koristiti za:



Atletsko koleno



Tendinitis



Istezanja



Artritis bol



Kontrolu toplotne iscrpljenosti pre dolaska pomoći



Bol i oticanje nakon iščašenja kuka ili kolena



Bol i svrab ispod gipsa ili udlage



Bol u donjim leđima

Studije su pokazale benefite primene leda:



Smanjuje temperature kože



Smanjuje nervnu aktivnost



Povećava toleranciju na bol

Stručnjaci tvrde da krioterapija može smanjiti oticanje, što je povezano sa bolom. Takođe može
smanjiti osetljivost na bol. Krioterapija može biti posebno delotvorna kada se radi o bolu uz oticanje,
naročito u zglobovima ili tetivama.

Kako primenjivati hladnu terapiju

Stavljanje leda ili zamrznutih namirnica direktno na kožu može umanjiti bol, ali takođe može oštetiti
kožu. Najbolje je da umotate zaleđeni objekat u peškir da biste zaštitili kožu od direktne hladnoće,
posebno

ako

koristite

gel

pakovanja

frižidera.

Koristite led ili gel pakovanja kratko – 10 do 20 minuta – nekoliko puta dnevno. Biće možda potrebno
da kombinujete krioterapiju sa drugim pristupima za kontrolu bola:



Odmor. Ne upražnjavajte aktivnosti koje vam mogu povećati bol.



Kompresija. Pritiskanje bolnog područja može smanjiti oticanje i bol. Ovo takođe stabilizuje
bolno područje i smprečava dalje povrede.



Elevacija. Podignite stopala – ili koji god drugi deo tela da vas boli.



Lekovi protiv bolova. U apotekama možete pronaći lekove koji mogu smanjiti oticanje i
neugodnost.



Vežbe za rehabilitaciju. Zavisno od toga gde se nalazi povreda, možete primenjivati vežbe
istezanja i snage da biste ojačali povređeno područje.



Prestanite da upotrebljavate led ako ste izgubili osećaj u delu kože koji je bio izložen ledu.
Takođe, ukoliko vam krioterapija ne pomogne da se rešite bola, posavetujte se sa lekarom.



Krioterapija u dermatologiji



Autor:

prof dr

Ivana

Binić



Kontrolisana destrukcija tkiva smrzavanjem tečnim kriogenima
danas je široko rasprostranjena u medicini. Sam termin ima
mnogo

sinonima:

krioterapija

kriokauterizacija,

kriokongelacija

kriohirurgija.

Krioterapija   -   kriohirurgija   je  jeftina,   jednostavna  i  bezbedna
metoda   koja   se   izvodi   u   ambulantnim   i   bolničkim   uslovima.
Najveći   benefit   su   odlični   kozmetski   rezultati   i   minimalni
neželjeni

efekti.

Analgetske   i   antiinflamantorne   osobine   hladnoće   koristili   su   još   stari   Egipćani   i   kasnije
Hipokrat.   Terapija   hladnoćom   je   praktično   nastajala   i   razvijala   se   tokom   proteklih   200
godina.   Prvo  je  korišćena  sistemska  hidroterapija  za  specifičnu  lokalnu  destrukciju  tkiva.
Tehnološki   napredak   je   usavršavao   hlađenje   i   zamrzavanje   tako   da   se   danas   koristi
kriohirurgija.

Današnja kriohirurgija se u lečenju koristi približno 100-tinak godina. Kao prvi kriogeni
korišćeni su

tečni azot

i komprimovani sneg ugljen dioksida. Upotreba tečnog azota kao

kriogena datira od 1940-te godine do danas i ima široko polje korišćenja.

Tokom proteklih 50 godina,

dermatologija

je sakupila puno iskustva u korišćenju

kriohirurgije i lečenju

promena na koži

. Štapić koji na vrhu ima zamotani komad pamučne

vate i koji je natopljen tečnim azotom je popularan u lečenju većeg broja promena na koži.
Ova metoda je danas zamenjena tehnikom tečnog azota u spreju, koja je jednostavna za
korišćenje i lečenje benignih, premalignih i malignih lezija.



Mehanizam dejstva



Tečni azot ima temperaturu od -194o C i predstavlja najefikasniji kriogen za kliničku
upotrebu. Niska temperatura je efikasna u lečenju posebno malignih
lezija. Temperature od -25 do -50o C se mogu postići ukoliko se dovoljna
količina tečnog azota u spreju ili na štapiću aplikuje u roku od 30 sekundi.

Uopšteno govoreći, destrukcija benignih lezija zahteva temperature od -20
do -30o C. Efikasno uklanjanje malignog tkiva često zahteva niže
temperature od -40 do -50o C. Ireverzibilno oštećenje tretiranog tkiva se
dešava zbog formiranja intracelularnog leda tj. zamrzavanja intracelularne
tečnosti.

Stepen oštećenja zavisi od stepena postignute hladnoće i minimalne temperature koja se
postiže. Inflamacija koja se razvija u roku od 24 sata nakon tretmana, dodatno doprinosi
uništavanju

lezije

imunološki

posredovanim

mehanizmima.

Sporija aplikacija i često ponavljanje procedure dovodi do većeg oštećenja tkiva u odnosu na
jednokratnu aplikaciju. Uobičajeno, dozvoljeno je ponavljanje ciklusa krioterapije u toku