Висока медицинска и пословно- технолошка школа струковних студија
Шабац
Предмет
: ЗН у интерној медицини са интерном медицином-1
Смер:
Здравствена нега
АНАФИЛАКТИЧКИ ШОК
Предметни професор: Студент:
Шабац, децембар 2017
4
2.ИСТОРИЈАТ АНАФИЛАКТИЧКОГ ШОКА
Анафилатичка реакција била је позната древним Грцима и Кинезима још из раних периода
медицине. Тако и сам термин анафилакса потиче из грчког језика, од грчких речи „ἀνά” -
ана, што значи „против” и „φύλαξις” - филаксис, што значи „заштита”. Термин „афилакса”
први је осмислио француски физиолог Шарл Рише 1902. године, који је прво на броду
принца Алберта од Монака, а потом и у лабораторији у Паризу изучавао дејство отрова
који излучују медузе. Он је отров убризгавао у тело паса, у покушају да активном
имунизацијом добије вакцину против отрова медуза. Ужаснут открићем да накнадно унете
врло мале дозе отрова изазивају неочекивану и драматичну алергијску болест, која се
манифестује бржим и израженијим потешкоћама у дисању и убрзо смртним исходом у
року 30 минута, он је ту реакцију окарактерисао као анафилактички шок, мењајући нешто
касније и назив афилакса у „анафилакса” јер му је та реч наводно лепше звучала. У првој
половини 20. века, анафилактичка реакција најчешће је била узрокована вакцином против
дифтерије и тетануса која је у том периоду прављена из коњског серума. Данас, примена
коњске вакцине је укинута и уместо ње за превенцију тетануса, користи се хумани или
људски серум, па су анафилатичке реакције на овај серум знатно ређе. Најчешћи узроци
анафилаксе у 20. веку и касније, постали су пеницилин и други антибиотици, убоди
инсеката, унос одређених намирница, хемијских материја и све веће загађење животне
средине бројним новим познатим и непознатим алергенима.
3.ЕТИОЛОГИЈА
Непосредни узрок анафилактичког шока, као и свих алергијских реакција, су алергени
који доспевају у организам и реагују са већ постојећим антителима у њему. Алергени који
могу да изазову анафилактички шок деле се у две групе; хаптене (који су мали хемијски
молекули, попут динитрофенола или пеницилина, који могу да се вежу за антитела, али не
5
могу и да активирају Б-ћелије, што је предуслов за њихову пролиферацију и лучење
одговарајућих цитокина и комплетне алергене.
Најчешћи алергени који могу да изазову анафилактички шок:
•
контрастна јодна средства која се користе у радиологији
•
анестетици (општи и локални)
•
аналгетици (салицилати, пирамидон)
•
витамини Б-групе
•
остали лекови (мепробамат, естроген)
•
хетерологни серуми (коњски или воловски)
•
отрови инсеката (осе, пчеле, стршљенови)
•
хормони протеинског састава (инсулин, АЦТХ, екстракти хипофизе)
•
ензими (стрептокиназа, пеницилиназа, хијалуронидаза)
•
храна (рибе, ракови, шкољке, јагоде, јаја)
•
алергенски екстракти за дијагностичке тестове или десензибилизацију
Као фактори предиспозиције и најчешћи чиниоци за појаву
анафилактичког шока наводе се у клиничкој пракси:
•
Начин уношења алергена у организам
Анафилактички шок најчешће настаје при интравенском уносу, а затим преко коже и
дигестивног тракта.
•
Преосетљивост (хиперсензибилитет)
Преосетљивост организма на алергене и медикаменте је индивидуална за сваки организам.
•
Остали фактори
