Antihipertenzivni lekovi

UVOD

Arterijska hipertenzija je masovna nezarazna bolest savremenog covecanstva. Od nje danas boluje oko milijardu ljudi sirom sveta. Po najnovijim smernicama vrednosti pritiska u arterijama vece od 140/90 mmhg smatraju se hipertenzijom. Hipertenzija je jedan od najvaznijih faktora rizika za koronarnu bolest, akutni infarkt miokarda, disekciju aorte, ostecenje na mozdanim arterijama, bubreznu insuficijenciju i ostecenje periferne cirkulacije. Pravovremeno i efikasno lecenje je preduslov za smanjenje rizika i posledica.

Gledano kroz istoriju, lecenje arterijske hipertenzije se u proslosti zasnivalo na upotrebi diuretika, zatim vazodilatatora, a tek kasnije su se pojavile novije grupe lekova.

Danas postoji vise grupa lekova koji se koriste u lecenju hipertenzije, a to su:

• Diuretici
• Beta blokatori
• Antagonisti kalcijuma
• ACE inhibitori
• Antagonisti angiotenzinskih AT1 receptora
• Alfa blokatori
• Simpatikolici
• Vazodilatatori

DIURETICI

Rec ,,Diuresis” znaci izlucivanje mokrace. Diuretska sredstva dovode do gubitka vode i elektrolita iz organizma. Kada su se pojavili to su bili prvi lekovi za lecenje arterijske hipertenzije.

Diuretici su antihipertenzivi prvog reda, uz beta blokatore jedini lekovi za koje postoje dokazi da smanjuju kardiovaskularni i opsti morbiditet i mortalitet.
U modernoj medicini diuretici su kardivaskularni lekovi koji se najvise propisuju i za to postoje tri velika razloga: velika efikasnost, dobra podnosljivost i najniza cena terapije. Oni deluju sinergisticki sa svim glavnim grupama antihipertenzivnih lekova.

Diuretska sredstva deluju na dva nacina:
– ubrzavaju i povecavaju renalni krvotok i filtraciju u glomerulima ili
– povecavaju izlucivanje elektrolita u tubulima bubrega