Bio-psiho-socijalne karakteristike dece predškolskog doba

- SEMINARSKI RAD-

PREDMET

: BIOMEHANIKA

TEMA

: Bio - psiho - socijalne karakteristike dece predškolskog doba

Sadržaj:

UVOD ……………………………………………………………………

1. STUPNJEVI U RAZVITKU ČOVEKA ……………………………

2. BIO-PSIHO-SOCIJALNE KARAKTERISTIKE RAZVOJA ……..

2.1 Osobenosti predškolskog uzrasta ……………………………….
2.2 Socijalni aspekti dečje igre ……………………………………..

3. OSOBENOSTI UČENIKA MLAĐEG ŠKOLSKOG UZRASTA ….

ZAKLJUČAK ………………………………………………………….....

LITERATURA …………………………………………………………...

7
9

rada, bio je put ka shvatanju deteta i pojma detinjstva. Brojni su naučnici koji se
posvećuju temi dece i problemima njihove igre i vaspitanja (Pestalozzi, Rousseau,
Froebel, Steiner, Montessori, Piaget, Winnicott, Dolto), te se javljaju i različiti
stavovi o potrebama i načinima igre. U savremenim tendencijama, arhitekti imaju
značajnu ulogu u kreiranju prostora za decu, te se moraju, pre svega, baviti
edukativnim elementima formiranja prostora za decu sa raznovrsnim funkcijama,
koje će podsticati maštu i istraživački duh, te na najbolji način omogućiti njihov
pravilan psihofizički razvoj.

Boravak u prostorima dečjih igrališta, omogućava da se kod dece, više nego

u porodici, razvija društvenost, a prevazilazi se osećanje usamljenosti, koje je često
fatalno za psihofizički razvoj.

Istraživanja su pokazala da nezadovoljene želje i

potrebe dece mogu da dovedu do raznih oblika asocijalnih ponašanja,
psihopatskih stanja, pa čak i do izvesnih neuropsihijatrijskih oboljenja.

Neprekidno i raznovrsno kretanje u slobodnom prostoru, bogatstvo psihičkih i
emotivnih reakcija su uticaji od velikog značaja za razvoj deteta. Smatra se da je
ponašanje najčešće pod uticajem socijalnih i faktora okruženja, kao i
intrapersonalnih faktora.

Prostor i tempo života u kom odrastaju današnja deca, naročito u gradskim

celinama, iziskuje od arhitekata i urbanista posebnu pažnju prilikom proučavanja i
osmišljavanja dečjih igrališta, u cilju ublažavanja negativnih uticaja i usmeravanja
pravilnog psihofizičkog razvoja.

1. STUPNJEVI U RAZVITKU ČOVEKA

Istaknuti metodičari fizičkog vaspitanja kao i čitav niz naučnika želi da

strogo odredi granice u razvoju čoveka, kako bi se pomoću igre i telesnog vežbanja
moglo uticati na razvoj organizma.

Nastavna praksa fizičkog vaspitanja pominje više podela na razvojna doba.

Primera radi, Martini predlaže podelu prema pojavama zuba kod dece, pa sve do
pojave kutnjaka kod odraslih.

On predlaže sledecu podelu:

- decije doba - doba odojceta do prvih zuba,
- rano detinjstvo - od prvih do drugih zuba,
- kasnije detinjstvo - od drugih zuba do izrastanja kutnjaka.

Stratz, Hipokrat, Mathias i Maslov takode su iznosili svoje poglede u

periodizaciji covekovog nastajanja i postojanja. Te su podele uvek bile u zavisnosti
od nekih specificnih karakteristika na pojedinim etapama covekovog razvoja.

Grupa raskih pedagoga, takode, je dala jednu podelu koja je u našoj

pedagoškoj praksi poznata kao pedagoška podela.

Pedagoška podela ima sledece stupnjeve u toku razvoja coveka:

Predškolski uzrast -

rano detinjstvo - od 1 do 3 godine,

Kasniji predškolski uzrast -

od 3 do 7 godine, Školsko doba

Mla

i školski uzrast -

od 7 do 11 godine,

Srednji školski uzrast -

od 11do 14 godine,